Вест коју је ових дана објавио портал зрењанински.цом, да је Влада Србије упутила Народној скупштини предлоге три закона о задуживању државе код три банке за потребе финансирања пројекта изградње ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад, поново је скренула пажњу на један од тренутно најскупљих пројеката у нашој земљи.
Подсетимо, Република Србија планира да узме кредите код УниЦредит банке, Банке Интеса и НЛБ Комерцијалне банке у укупном износу до 28 милијарди динара. Код УниЦредит банке је предвиђено задуживање до 13 милијарди динара, зајмом код НЛБ Комерцијалне банке предвиђен је дугорочни инвестициони кредит у износу до 10 милијарди динара, а код Банке Интеса до 5 милијарди динара.
Поред три нова кредита, која тек треба да се озваниче, Скупштина Србије је један кредит за исти ауто-пут одобрила и у јуну прошле године, који је уговорен са НЛБ Комерцијалном банком на износ до 35 милијарди динара. То значи да би држава за изградњу овог ауто-пута до сада кроз кредите обезбедила укупно 63 милијарде динара, односно око 537 милиона евра.
Пошто је комерцијални уговор о пројектовању и извођењу радова на ауто-путу закључен на износ од 1,596 милијарди евра, а дефинисано је да ће се пројекат финансирати из кредита домаћих и страних банака, реално је за очекивати и даље задуживање.
Међу најскупљим пројектима у Србији
Влада Републике Србије је раније објавила „Ревидирану фискалну стратегију за 2025. са пројекцијама за 2026. и 2027. годину“. У овом документу први пут су наведене цене свих државних приоритетних инфраструктурних пројеката скупљих од 20 милиона евра.
Реч је о 56 пројеката чија је укупна вредност чак 2,4 билиона динара. На том списку нашла се и изградња ауто-пута Београд – Зрењанин, чија је вредност 187,6 милијарди динара.
Влада Републике Србије је, иначе, ову „Ревидирану фискалну стратегију“ објавила након притисака Међународног монетарног фонда (ММФ). Једна од главних порука делегације ММФ-а српској власти у марту 2024. године била је да повећа транспарентност инвестиција и потпуно операционализује оквир за управљање јавним инвестицијама како би подигла њихов квалитет.
ММФ је приметио да развојни план „Скок у будућност – Србија 2027“ обухвата велике јавне инфраструктурне инвестиције наредних година, али и напоменуо да је од „критичне важности опрезно фискално управљање и средњерочно инвестиционо планирање“. Упозорио је, такође, српску владу да треба да одреди приоритете за инвестиције, узимајући у обзир цену пројеката, користи од њих и шире макроекономске импликације.
Горан Весић: Радови готови за шест година
Ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад је, иначе, један од инфраструктурних пројеката којем је цена више него дуплирана. Иницијално је требало да кошта 600 милиона евра, како је најављено 2020. године. У међувремену је његова цена постепено повећавана, па се на јесен 2023. дошло до скоро 1,6 милијарди евра.
Бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, који је у септембру 2024. заједно са тадашњим премијером Милошем Вучевићем, обишао радове на изградњи ауто-пута Београд – Зрењанин – Нови Сад, изјавио да ће радови бити завршени за шест година.
– Овај ауто-пут део је ширих пројеката које имамо за Банат. Оно што је важно, то је да ће он бити изграђен за шест година, односно 72 месеца је рок за изградњу, и биће изграђен заједничким радом како кинеске компаније „Шангдон Хај Спид“, тако и српске компаније које раде на овом пројекту – рекао је Весић новинарима.
Према његовим речима, вредност овог пројекта је милијарда и 596 милиона евра.
– Закључен је по принципу кључ у руке, а то значи нема додатних радова – рекао је Весић и истакао да кинеска компанија која ради ауто-пут спада у најбоље компаније.
Фискални савет: Ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад један од драстичних примера
Фискални савет Републике Србије је пре две године констатовао да, премда је накнадно повећање цене радова хронични проблем у Србији, постоје индиције да се ситуација погоршава у случају најновијих деоница ауто-путева. Изградња путне инфраструктуре у Србији финансира се готово искључиво из кредита, а ни у једном од више примера нема релевантног објашњења због чега радови касне, а њихова цена се драстично повећава.
У анализи под називом „Политика јавних инвестиција у Србији“, Фискални савет је као један од драстичних примера навео управо вредност инвестиције у ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад, која је у Меморандуму из 2020. била процењена на 600 милиона евра, док се према новим буџетским плановима сад предвиђа задуживање државе до износа од чак 1,7 милијарди евра.
„Један од разлога за ову корекцију је вероватно опет поскупљење грађевинских инпута, а у јавности су се могле чути и најаве о променама трасе и додатним радовима на паралелном некомерцијалном путу Нови Сад – Зрењанин. Међутим, врло је упитно могу ли ови чиниоци потпуно да објасне скоро троструко повећање цене у односу на првобитну, на шта указују буџетски планови“, констатује се у анализи.
Додатну конфузију, истичу у Фискалном савету, ствара то што су информације о најновијим пројектима попут овог често врло оскудне, а понекад и опречне, па се срећу различити подаци о укупним трошковима, дужини трасе, карактеристикама путева и тако даље.
Фискални савет је нагласио да је од 2018. године Србија почела снажно да се ослања на нестандардне процедуре у уговарању и реализацији великих инфраструктурних пројеката. Примена јавних набавки и стандардних законских процедура била је практично једини метод у реализацији инфраструктурних пројеката до 2012. године, а може се рећи да је то била преовлађујућа пракса све до 2018.
„Након тога је дошло до фундаменталног заокрета – у протеклих пет – шест година готово сви велики инфраструктурни пројекти директно су уговарани и/или су на неки други начин (нпр. леx специалис) изузимани из опште законске регулативе, па је коришћење стандардних процедура у Србији тренутно сведено на минимум“, нагласио је Фискални савет.
Како се наводи, прелазак на директно уговарање и прескакање општих законских процедура (у области јавних набавки, експропријације, управљања капиталним пројектима и друго) имао је одређене позитивне ефекте на капитална улагања државе.
Наиме, анализе које је спровео Фискални савет показују да је то био један од главних разлога који је допринео снажном повећању јавних инвестиција у Србији од 2018. Не само да је то омогућило убрзање радова на неким великим пројектима који су каснили, већ и да се у буџет (по скраћеним процедурама) за кратко време убаци велики број нових инвестиционих пројеката.
Међутим, осим повољног утицаја на обим јавних инвестиција, пракса прескакања стандардних процедура има и своје лоше стране. Прва велика мана је произвољна селекција пројеката, која резултира запостављањем многих важних сектора (попут заштите животне средине и образовања), али и спровођењем неких инвестиција чија је оправданост упитна.
Извор: Зрењанински
