Bauk srpske akademske lepote, mladosti, dobrote, ljubavi, pravde i hrabrosti, širi se Evropom. Studentski biciklistički maraton nazvan „Tura do Strazbura“, dočekuju u svim gradovima kroz koje prolaze, sa oduševljenjem i divljenjem kao da su im ta naša deca rod rođeni.
U Budimpešti na čuvenom Trgu heroja došao je da ih pozdravi lično gradonačelnik Gergelj Karačonj. U carskom gradu Beču na centralnom gradskom Trgu Marije Terezije postavili su im crveni tepih, a Dnevnik nacionalne televizije ORF, za razliku od srpskog RTS-a, počinje pričom pod naslovom „Crveni tepih za srpske protestante“.
Gradonačelnik Salcburga gospodin Berhnard Oinger, rekao je da će njegov grad dati svaku moguću pomoć u hrani, smeštaju i medijskoj pratnji, kako bi boravak srpskih studenata u njihovom gradu bio što prijatniji.
Studenti iz Danske kreću na biciklističku turu od Kopenhagena do Strazbura kako bi dali podršku kolegama iz Srbije. Svaki čovek oseti ponos što je iz Srbije kad čuje tu našu decu i njihovo objašnjenje čemu služi „Tura do Strazbura“.
Citiram: „Mi studenti iz Srbije nismo krenuli na ovaj put iz hira. Krenuli smo jer ne vidimo drugi izlaz. Naši prijatelji građani i kolege studenti, uhapšeni su jer su govorili istinu. Institucije su postale instrument represije. Katastrofa u Novom Sadu otkrila je istinu o sistemu u kome su ljudski životi samo brojke u lancu korupcije i nemara. Umesto odgovornosti vlast nam daje samo nasilje. Umesto pravde: palice, gaženje automobilima i suzavac. Umesto dijaloga: zatvor i cenzuru. Protesti su se raširili i represija postaje sve brutalnija. Zato smo krenuli za Strazbur – da bi svet čuo glas Srbije“. Naši anđeli su dakle pogledali svoj dom, „skinuli paučinu sočiju, videli prizore stravične, videli bedu, smrt i jad“ i krenuli u Evropu da traže pravdu.
Valjda je sada i zavedenim, kupljenim ili ucenjenim sledbenicima vlasti jasno da su studenti pravi dar sa neba, svetlost koja je obasjala Srbiju. Pojavili su se iz duboke anonimnosti i podsećaju Srbiju, a evo sada i Evropu, da postoje i neke druge životne vrednosti od onih koje nam nameću korumpirani vlastodržački lažni političari.
Krenuli su u nenasilnu, gandijevsku pobunu protiv tiranije vlasti, afirmišući četiri osnovna principa na kojima žele da se razvija srpsko društvo. To su: znanje, pravda, hrabrost i umerenost. Srbijom danas vlada negacija svega rečenog: neznanje, nepravda, kukavičluk i bahatost. To je prava simbioza lažnih političara i kriminalaca koja je od Srbije napravila jedinu mafijašku državu u svetu.
Mesecima već studenti rečima i delom pokazuju da nijedna društvena grupa u političkoj istoriji Srbije, nije imala u sebi više dobrote i ljubavi prema ljudima. Više pažnje prema opštem dobru. Traže od nas da budemo društveno korisni i da pomažemo drugima. Da ne brinemo samo o sebi već i o svima uopšte i svakom čoveku posebno. Studentska pobuna dakle nije ništa drugo nego vapaj za uređenom državom, slobodom, funkcionisanjem institucija i dostojanstvom svakog pojedinca.
S druge strane kao protivnik ne samo studenata nego i većinske Srbije, što je jasno pokazao najveći protest protiv vlasti ikada, 15. marta u Beogradu, profilisao se gebelsovski režim najboljeg učenika ratnog zločinca Hulje Šešelja, režim psihopate Hulje Juniora – Vučića.
Nije uspeo da kao više puta do sada, uz pomoć svoje lažne opozicije, razvodni i neutrališe masovne proteste. Nije mu uspeo najavljivani scenario, da na najvećem protestu protiv vlasti izazove krvoproliće i zavede vanredno stanje. Taj protest je pokazao da je Hulja Junior sa svojim zločinačkim udruženjem SNS, izgubio legitimitet vlasti u 90% srpskih opština.
Zato sada kreće u represiju formiranjem nekakvog novog pokreta po sistemu: Jedna Država, jedna Partija, jedan Vođa. Kao poremećena ličnost, Hulja Junior je u takvom psihičkom stanju koje karakterišu sumanute ideje, izobličena stvarnost i inverzija odnosno pretvaranje svih stavova i postupaka studenata u svoje stavove i postupke.
On koji je građanima uništio državu, poziva svoje pristalice u borbu za navodno otetu državu. On koji 12 godina krši Ustav 24 sata dnevno, optužuje studente, koje zove ruljom, da hoće da sruše ustavni poredak. On koji je pokrao i prodao sve privredne i prirodne resurse Srbije, sada kao brani Srbiju od lopova. On kome je nasilje modus vivendi, optužuje studente koji za pet meseci ni mrava nisu zgazili, za nasilje nad navodnom njegovom većinom.
Po ugledu na studentske marševe kroz Srbiju plaća svoje kriminalce sa kosovske Srpske liste da glume pešake, a prevozi ih autobusima na skup u Beogradu. Konačno iz uzurpiranog javnog prostora Pionirskog parka, koji je pretvorio u ratnički logor zvani Ćacilend, izvukao je nekog doktora Đuru Macuta i dao mu mandat da sastavi novu vladu Srbije.
Prvi i osnovni zadatak te Vlade biće da uguši studentske i građanske proteste. Samo dan posle imenovanja, Hulja Junior je mandataru Đuri praktično pokazao šta treba da radi. Naredio je da se iz Srbije protera naša sugrađanka hrvatske nacionalnosti Arien Stojanović Ivković. Pola života je provela u Beogradu, gradeći karijeru i porodicu a mora da napusti Srbiju zato što je učestvovala na protestu sa svojom decom studentima. Odlazeća Vlada Vučevića zapretila je direktorima škola i dekanima fakulteta visokim kaznama ako za osam dana ne pokrenu nastavu.
Dolazeća Vlada Đure Macuta, budite sigurni, ne samo da će, ako im dozvolimo, hapsiti profesore, dekane, rektore već će nasilno zatvoriti fakultete a svim studentima učesnicima protesta, doživotno zabraniti školovanje.
Verujem da je sada svima jasno, ovo više nije borba za pravnu državu. U pitanju je direktna borba dobra i zla, svetlosti i tame. Zato nam nema druge nego, kako znamo i umemo, sebi i našoj deci, skinuti jaram s vrata zvani Šešeljev mali Hulja Vučić.
Potrebno je samo da studenti još jedanput kao 15. marta, pozovu Srbiju da se okupi u Beogradu. Svaki drugi stanovnik glavnog grada ima rođake ili prijatelje u provinciji. Ako se odazove samo 50% njih, eto prilike za svojevrsni generalni štrajk.
Organizovati smenske celodnevne blokade Predsedništva i Skupštine, i pozvati policiju i vojsku da stanu uz svoju decu i svoj narod, sve dok Šešeljev mali Hulja ne podnese ostavku.
Tog časa njegova vlast se ruši kao kula od karata. Eto kraja epskog zla koje je snašlo Srbiju. Eto pobede i slobode bez revolucije, nasilja i krvi, na čemu insistiraju naši studenti i zbog čega su nominovani za Nobelovu nagradu za mir.
Milojko Pantić
