Ustani Srbijo 
Džejmi Šej – portparol NATO-a za vreme agresije tog opskurnog pakta na Srbiju 1999. godine – ovih dana se oglasio povodom potpisivanja sporazum o vojnoj saradnji Albanije, Hrvatske i naše separatističke pokrajine Kosovo. Kako je nekadašnji zvanični lažov Severnoatlantske alijanse ustvrdio: taj mali balkanski pakt nije usmeren protiv Beograda!
Neko ko vas je mnogo puta obmanuo, sigurno ne izaziva poverenje. Unapred se njegove tvrdnje skoro pa odbacuju. No, možda Šej ovaj put govori istinu? Možda! Sve zavisi šta podrazumeva pod Beogradom. Da li je on tu sinonim za aktuelni režim (preciznije rečeno, tada se radi o oficijelnom Beogradu) ili se putem pominjanja srpske prestonice govori o državi Srbiji?
U poslednjem slučaju, nema sumnje, hrvatsko-velikoalbanska koalicija je antisrpska. Što bi se Albanci i Hrvati inače vojnopolitički udruživali? Nije valjda u pitanju potencijalna borba protiv nepostojećih jadranskih ili dunavskih gusara? Uostalom, Kosovo nije na Jadranu, a ni ono, niti Albanija, nemaju ni dodir sa Dunavom (a Hrvatska tek toliko sa njim ima veze).
No, ako se radi o prvoj varijanti, tj. da Šej govori o Vučićevom režimu (za sada, nažalost, oficijelnom Beogradu), tada je u pravu: osovina Zagreb – Tirana – Priština, nje usmerena protiv Beograd. Ali i tada jeste protiv Srbije, i to dvostruko: spolja i iznutra!
Predsednik albanske vlade je Edi Rama, čovek koga je Aleksandar Vučić više puta nazvao bratom. On je, kao i „naš“ predsednik ili tačnije okupacioni namesnik Srbije, Soroševo čedo. Premijer Hrvatske i šef Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) je Andrej Plenković. Alek bez Kosova i taj hrvatski političar se javno ne ljube i ne grle, ali perfidno sarađuju.
SNS i HDZ imaju tajni sporazum koji predviđa da se, kada jednoj od tih strana zatreba, pozerski svađaju i međusobno time podižu ura-patriotski rejting. To su polubraća po prevari!
Stigosmo i do Kurtija, Vučićevog dugogodišnjeg koalicionog partnera preko ogranka SNS-a za Kosovo (za tu antisrpsku partiju, sudeći po njenim nedelima, ono odavno nije Kosovo i Metohija), sramno nazvanog „Srpska lista“.
Sa njom povezani Vučićevi kriminalci, lažno predstavljeni kao političari – upućeni tvrde – dugogodišnji su saradnici albanskih narko kartela. Alek bez Kosova je Prištini uz to prepustio sever te naše pokrajine, koji smo pre nego što se učvrstio na vlasti kontrolisali koliko i Vranje ili Pirot. Zatim je u svoje ime prihvatio i Francusko-nemački plan o faktičkom priznanju lažne kosovske nezavisnosti, što je na osnovu toga zatim ugrađeno u pregovaračko Poglavlje 35 između Srbije i EU.
Ukratko, Aleksandar Vučić je sa ključnim nosiocima vlasti u Albaniji, na Kosovu i u Hrvatskoj – bliski partner na štetu Srba. A kako naš narod kaže: „Ko će kome ako ne svoj svome?“ Jasno je onda da se nisu udružili protiv njega, već za njega, tj. kako bi mu perfidno pomogli sada kada je na granici propasti u Srbiji.
Stvaranjem, preko noći, vojnopolitičkog saveza na papiru, bez realnih dometa izuzev propagandnih, Vučićeva regionalna antisrpska ekipa pruža mu ruku spasa. Želi da stvori predstavu da je Srbija ugrožena, te Aleku da šansu da zaigra na priču nacionalne sloge i mobilizacije.
Na njenu i Vučićevu žalost – ništa od toga! Srpski spin diktator je totalno provaljen i narod nije spreman da poveruje u pomenute trule priče. Svima koji misle svojom glavom jasno je da on iznutra mnogo više razjeda Srbiju nego što Albanci i Hrvati mogu da je ugroze spolja. Zato im je omiljeni srpski političar. Ono što je za kratko vreme Srbima učino na štetu, a njima u korist, niko drugo ne bi mogao!
Stoga će novo antisrpsko interno-eksterno zločinačko udruživanje, poznato kao R-3A (Rama + Alek, Aljbin i Andrej), ostati sterilno u negativnom smislu za nas. Neće im proći ono što su zamislili. Štaviše, na njihovu žalost možda ispadne produktivno baš za nas. Možda nas podstakne – od građana u širem smislu do studentske avangarde mirnodopskog ustanka našeg naroda – da definišemo još jedan važan aspekat već zatražene revitalizacije ustavnosti.
Pošto ona podrazumeva nedvosmislenu obavezu da državne strukture brane teritorijalni integritet Srbije, uslov za formiranje ovakve ili onakve privremene vlade o kojoj se sve češće govori sa raznih strana, mora da bude potpisivanje Deklaracije o zaštiti celovitosti naše države, od strane svih faktora koji bi u nju eventualno ušli.
Opozicija s pravom traži da Vučić ode, ali za razliku od studenata uglavnom ne govori o ustavnosti. Verovatno je tako da se ne bi zamerila Briselu. Revitalizacija ustavnost podrazumeva jasno i glasno odbacivanje plana o faktičkom priznanju Kosova, koji je veći deo prozapadnih opozicionih stranaka, ruku pod ruku sa SNS-om, svojevremeno podržao po nalogu EU.
Nije dovoljno odbaciti Vučića, moramo isto to da učinimo i sa njegovim geopolitičkim i generalno antisrpskim nasleđem, zbog koga ga i podržavaju njegove srbožderske kolege Rama, Aljbin i Andrej.
Ko nije spreman to da učini, nije nikakva alternativa opskurnom SNS kartel režimu!
Slobodarski nastrojeni građani Srbije na tome moraju da insistiraju. Trebaju nam suštinske, sistemske i geopolitičke promene, a ne nove kombinacije raznih Kurti i Murti!
Dragomir Anđelković
