Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu

Nadam se da niste pomislili da je razlog zašto danas nismo, napokon, snimili, dugo najavljivanu, premijernu emisiju „Četiri lica Srbije“, to što smo Bakić, Šarović, Prelević i moja nebitnost morali „službeno“ u zavičaj Jovanče Micića na javni porođaj „Pokreta za blanko podršku AV-u za bilo šta, o bilo čemu, makar i protivustavno, da on odluči“ (smatrajte da sam ovo ime već zaštitio!).

Ne, ovim se samo odazivamo na poziv studenata na mobilizaciju za manevarsku pokazno-taktičku vežbu nenasilnog svegrađanskog otpora Vrhovnom Uzurpatoru sve tri grane vlasti u Srbiji.    

U to ime, setih se davne 1996. godine, i mog druga i kolege, nažalost upokojenog Slaviše Lekića, i njegovog „preduzetničkog“ entuzijazma, iz tog slavnog doba građanskih protesta, kada je vascela Srbija ustala protiv izborne krađe.

Zajedno s njim, mi iz tada, netom rođene, dnevne „Demokratije“, štampali smo razglednice „Pozdrav iz…“ sa motivima studentSke i građanske bune; „pasoše šetača“ i „šetačke dozvole“ koje je overavao „prvi koje je šetao uz tebe“ (moj „pasoš“ je, tog decembra 1996, sticajem okolnosti, parafirao pokojni Đinđić). Onda je Slaviša, uz malu pomoć „Demokratije“ (tako smo „prebijali“ honorare za njegove kolumne), udarnički prikupio (bilo je to doba pre gugla i interneta) i objavio dve knjižice „poruka iz BGD studentskih i građanskih šetnji i protesta“, iz tenzične zime 1996/97, obe naslovljene kao „’Ajmo, ’ajde, svi u napad“. Neke od tih parola kao da su i danas jednako žive:

„Indeksom protiv otmičara.“ / „Obrazovanje, ludom radovanje!“ / „Molimo pametne da više ne popuštaju, stanje je kritično.“ / „Vozite pažljivo, Srbija je u kvaru!“ /„Pošteni izbori – kako to lepo zvuči.“ / „Ustav garantuje (pra)VO!“ / „Gledam TV Dnevnik, a počeo sam i da se drogiram.“ / „RTS se ne boji istine – hrabro se bori protiv nje!“ / „Čuvaj se, pas ujeda, gazda mu svakog dana pušta program RTS-a.“ / „Oni su pali jer su krali.“ / „Policija je opijum za narod.“ / „Vlada štedi: dvadeset ministara deli jedan mozak.“ „Impotentnom vladaru diže se narod!“ / „Ne možete pobediti svoju decu!“ / „Medicinari, nemojte biti crne ovce u belim mantilima!“ / „Šetam, dakle – razmišljam.“ / „Šetaćemo dok ne odšetaš!“ / „Zadatak iz političke mehanike: izračunati vektor kojim će da leti rektor.“ /„Sanjao sam noćas da te nema.“ / „Na jajare jajima!! / „Ukrali su nam glasove, pomozite da ih nađemo.“ / „Pašće, pašće.“ /…

I proročki, poslednja poruka u drugom izdanju: „AV, AV – poslednji telegram podrške Slobodanu Miloševiću.“

Posle je, još tokom NATO bombardovanja u proleće 1999, Slaviša Lekić prikupio i objavio i dve knjižice „antiratnih poruka iz ratnih vremena“, pod naslovom „Bombar dan“.

Da je živ, siguran sam da bi, koliko juče, ušao u novi „izdavački poduhvat“, i već publikovao nekoliko izdanja sa porukama i parolama sa studentskih gibanja i blokada u zimu 2024/25. U znak pijeteta prema Slaviši, prilažem, na prvu loptu, moj subjektivni izbor najkreativnijih ideja koje sam uspeo da zapišem:  

Ako vam smetaju blokade, idite metroom!

Ako vam fali kičma, stavićemo vam mi svoju!

Ako imaš petlju, ako imaš čuku, ispuni zahteve, oslušni buku.

Ako sa nam ne stajete, sa nama i nestajete.

Al’ negde u nama je bitaka plam i kažem vam što dobro znam: Računajte na nas! (primenjeni Balašević)

Au, odbijaš i dalje da nas shvatiš ozbiljno!

Blokiramo predavanja, da bismo vama održali jedno. (studenti Niškog univerziteta)

Budućnost bez kompromisa.

Bukvalno Društvena Propast.

Vaše pravo da znate sve – znate li vi sve? (ispred RTS-a)

Generalni štrajk.

Da ne pukne bruka, bolje da se pita struka. (transparent ispred BG tehničkih fakulteta)

Deca u nama znaju sve. (valjevski maturanti)

Decu vam neću oprostiti!

Decu im neću oprostiti.

Domovina se brani znanjem i obrazovanjem… (Ršumovi stihovi)

Došli smo da vratimo pare! (poruka studenata predsedniku Republike)

Došli smo da stavimo tri tačke… (poruka premijerovom „i, tačka!“)

Došli smo po „Bolji život“. (transparent ispred RTS-a)

Đaci ne kleče! (poruka direktoru Zmaj Jovine gimnazije u NS)

Živeti znači boriti se – ostale žalim.

Za pravdu, svi u blokadu!

Zvaću decu! (iz „Ko to tamo peva“)

Zmajići su ustali! (ispred Zmaj Jovine gimnazije u Novom Sadu)

Znanje – zvanje!

Ide kobra… (poruka i maketa na skupu ispred RTS-a)

Izađi, Ana, izađi bar na čas… (pesmica upućena predsednici Skupštine)

Institucije čistimo od korupcije.

I profesorima je DOVDE!

Javnom servisu je potreban servis!

Kada, ako ne sada?

Kad će čas savesti?

Knjige, knjige, a ne zvona i praporce! (Dositej Obradović)

Ko visoko leti, nisko pada, čak i ako vlada.

Korupcija ubija!

Krenula je hajka, kreni i ti. (niški studenti)

Mama, ne brini, danas me nije ubila posledica korupcije.

Mašinci protiv mašinerije.

Menjamo vam program!

Mi plaćamo, ali nismo plaćeni!

Mirno spavaj, nano, sve je zaključano. (stihovana poruka ministarki prosvete)

Mi se ne bojimo, učimo da brojimo.

Mislim – postojim, zato ovde stojim!

Mi smo budućnost koja neće ćutati

Mi smo i biti ćemo fini.

Mi smo LOJALISTI studenata.

Mladi ne žele kult ličnosti, već kult pravičnosti.

Napad na jednog, napad je na sve nas!

Naše pravo da znamo sve. (ispred RTS-a)

Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu.

Ne daj se, profo. (poruka podrške studenata prosvetarima)

Ne gazite studente!

Nedelja i svi smo tu. (nedeljni protest u Nišu)

Ne lažite mi dedu / babu!

Nemamo mi šta da se skupljamo, mi smo se ovde raširili i tek ćemo se širiti i širiti!

Nema nade bez blokade!

Nema nazad, sada morate da pobedite!

Neopravdani časovi danas, pravedna država sutra. (niški maturanti)

Ne cveta cveće ni u vaše preduzeće. (šojićevski)

Nećete nas gaziti!

Nije student upalio žito, nego mozak.

Nije FILOZOFSKI ćutati!

Nisi nadležan.

Nismo Hamas, nego angry mamas.

Nisu svi penzioneri sendvičari

Nisu studenti supa iz kesice, pa da ih se instant rešite.

OBRAZovanje nije đon.

Obustava rada.

Onaj ko budi znanje, ne sme da ćuti pred nepravdom

Ova lekcija se ne preskače.

Ovo je zemlja za nas.

Odzvonilo vam je.

Odsustvo se ne pravda! (kragujevački studenti)

Otvorite!

Pamtićemo i ko je ćutao!

Pravda za pravnike!

Pravnici hoće pravdu!

Preveeli ste reč korupcija na sve jezike!

Prekardašilo – svi na blokade, svi na ulice! (Zrenjaninci)

Prosvetari, popravni ispit vam je sutra, ne budite ponavljači!

Pun nam je KUFER nepravde!

Pusti kobre, poveo sam mamu!

Roditelji su uz vas!

Ruže ćete oprati, ali nikada.

Sa dve reči budućnost se stvara, te dve reči su – nemam gospodara! (J.J. Zmaj)

Svi u štrajk!

Sistem nam se razboleo – poručuju vam vaši MEDICINARI.

Slaba vam čvrstoća na pritisak.

Sloboda je pitanje, sila nije odgovor.

Sloboda je u našim rukama.

Slušamo bajke, živimo horor.

Srce, mozak, kičma.

Struka protiv mafije.

Studenti će spasiti Srbiju.

Tebi je narod dao sve, a tebi i to malo je! (obrađeni novokomponovani „narodnjak“)

Trulo do srži – izađi, podrži!

U laži su kratke noge.

Umili smo se “ladnom vodom“. (odgovor AV-u)

Učitelji i nastavnici su uz studente

Fakultet Misli Kritički.

Hoće nešto nekad da se desi.

Car je go.

Čas građanskog dostojanstva.

Čas je završen, promena je počela

Čas u prirodi.

Čuješ li me kako glasno ćutim?

Šetamo, šetamo…

Školski čas u zadnji čas.

Cvijetin Milivojević