U svojoj dugogodišnjoj istoriji, starijoj od jednog veka, naš dnevni list doživeo je i doživljava razne promene, od onih pre Velikog rata pa do dana današnjeg. U svakom vremenskom intervalu mogle bi studije da se napišu. Od svog početka kada je afirmisao svoju levu političku orjentaciju do Drugog rata i dugogodišnjeg vezivanja za komunističku ideologiju i vlast koja je obeležila jedan dugotrajan period pod drugom Titom kao partijsko ideološko glasilo. I pored toga „Politika“ je imala sjajne novinare i urednike koji su svojim briljantnim perom davali na trenutke pokušaje demokratskih promena.

„Politika“ je bila u momentima zrak, odušak, ali i crno zlo koje nas je obavijalo.

Pojava Slobodana Miloševića, totalan privezak i ratni huškač.

Nalik partijskom glasilu „Komunist“ sa naslovljenim članovima SPS – a, kao čitaocima od izuzetne važnosti. 

Bilo je i drugačijih, i svetlijih trenutaka, ali vezivanje za retrogradni sistem Aleksandra Vučića, ogolilo je postojanje ovog lista sa dugom i ne svetlom tradicijom, i karakteristikom od koje se „Politika“ ne može osloboditi, ako u sadašnjem trenutku ne pokrene postupak za razrešenje svih urednika i novinara koji su naprizemnijim rečnikom, „blokaderi“, „ustaše“ opisivali studente i sve borce za slobodu i demokratiju, za pravdu i bolji život građana.

To je „Politika“ zaboravila i ako želi da nastavi svoj dugogogodišnji novinarski život i preživi, moraće da se izvini narodu, što je nedovoljno i nrobjektivno informisala, što se stavila u službu vladajućeg i navijačkog izveštavanja. Moguće je da sa novim mladim, školovanim novinarima istraje i opstane. 

Ja im to najdobronarnije želim, baš zbog tradicije, i divnih zaboravljenih novinarskih pera.

Siniša Stojčić