У својој дугогодишњој историји, старијој од једног века, наш дневни лист доживео је и доживљава разне промене, од оних пре Великог рата па до дана данашњег. У сваком временском интервалу могле би студије да се напишу. Од свог почетка када је афирмисао своју леву политичку орјентацију до Другог рата и дугогодишњег везивања за комунистичку идеологију и власт која је обележила један дуготрајан период под другом Титом као партијско идеолошко гласило. И поред тога „Политика“ је имала сјајне новинаре и уреднике који су својим бриљантним пером давали на тренутке покушаје демократских промена.

„Политика“ је била у моментима зрак, одушак, али и црно зло које нас је обавијало.

Појава Слободана Милошевића, тоталан привезак и ратни хушкач.

Налик партијском гласилу „Комунист“ са насловљеним члановима СПС – а, као читаоцима од изузетне важности. 

Било је и другачијих, и светлијих тренутака, али везивање за ретроградни систем Александра Вучића, оголило је постојање овог листа са дугом и не светлом традицијом, и карактеристиком од које се „Политика“ не може ослободити, ако у садашњем тренутку не покрене поступак за разрешење свих уредника и новинара који су наприземнијим речником, „блокадери“, „усташе“ описивали студенте и све борце за слободу и демократију, за правду и бољи живот грађана.

То је „Политика“ заборавила и ако жели да настави свој дугогогодишњи новинарски живот и преживи, мораће да се извини народу, што је недовољно и нробјективно информисала, што се ставила у службу владајућег и навијачког извештавања. Могуће је да са новим младим, школованим новинарима истраје и опстане. 

Ја им то најдобронарније желим, баш због традиције, и дивних заборављених новинарских пера.

Синиша Стојчић