Kao što se i očekivalo Crvena zvezda je reklo bi se rutinski pobedila Partizan u 180. večitom derbiju. Po običaju mediji, ne svi, ali mnogi i ovaj put glorifikuje prikazanu igru. Dobro raspoloženi izveštači su i sada izvestili o strašnim uzbuđenjima, preokretu od kojeg je publici zastajao dah, ali pošteno govoreći utakmica je bila loša, a strožiji izveštači će reći vrlo loša. To je bilo vidljivo čak i iz aviona. Od prikazanog fudbala boli glava i treba vam aspirin pošto se igralo dekadentno.

Sve ono što poslednjih godina karakteriše duel topčiderskih komšija ni ovaj put nije izostalo. Preterana nervoza, bakljada, diskutabilno suđenje, sve manja poseta… Stiče se utisak da su „crveno-beli” bez mnogo napora stigli do trijumfa. Jednostavno rečeno Partizan je mnogo slabiji od Zvezde i to u svakom pogledu i finansijski i organizaciono i igrački i bilo bi veliko čudo, a može se reći i senzacija da domaćin nije slavio petu uzastopnu pobedu u „večitim” derbijima. Plasman na tabeli u zoni ispadanja govori o surovoj stvarnosti tima iz Humske.  

U ovom trenutku ne zna se ko od ova dva kluba ima goru odbranu. Većina viđenih šansi je posledica očajnih odbrana oba tima, a nikako plod lepih i uigranih akcija. Devet žutih kartona, dva crvena (pomoćni trener Partizana Aleksandar Ranković i sportski dorektor Raća Patrović) su pre vremena morali u svlačionicu na najbolji način govore o preteranoj nervozi u oba tabora. Šta li bi tek bilo i na tribinama i terenu da je utakmica kao u stara dobra vremena odlučivala o tituli.

Svuda u svetu bakljade su odavno prevaziđene i zaboravljena zabava. U zemlji Srbiji već godinama nijedan derbi ne može da prođe, a da igra više puta ne bude prekidana zbog dimne zavese i vašarskog vatrometa. Naravno ni ovaj put nisu izostali topovski udari i to je postalo neizostavni dekor srpskog „večitog” derbija. To se odlično uklapa u sivilo srpskog fudbala.  

Ni „slika” Crvene zvezde bez obzira na pobedu ne odudara mnogo od opšte „lepote” i stanja u srpskom fudbalu. Ispadanje u treću evropsku ligu je potvrda lošeg sistema rada u Ljutice Bogdana. Igra je dosadna, do zla boga spora, daleko od evropskih standarda. „Šef parade” priča o nekakvoj „magiji”, glavni igrači imaju milionske ugovore, svi su zadovoljni osvojenim titulama, a ukupni utisak je jadan. 

Možda je transparent koji su tokom utakmice izvesili navijači Partizana najbolja dijagnoza stanja u srpskom fudbalu: „Rijera, zaboravi Plzen. Osvojićeš nameštenu ligu u Srbiji”. Danas je 7. septembar, a svima je već jasno ko će biti novi, pardon stari prvak države deseti puta uzastopno. Nema nikakve dileme da je fudbalsko prvenstvo Srbije najneintersantnije u Evropi. Prazni stadioni to najbolje potvrđuju.

U srpskom fudbalu već dugo vladaju negativne vibracije. Čuveni Marfijev zakon kaže: „Nikada nije tako loše, da ne može biti gore”. Alarm zvoni već odavno, ali nikoga, osim nekoliko „piskarala”, nije za to briga i svi, kao nojevi, guraju glavu u pesak. Njima je lepo.

Milorad Bjelogrlić