Izbori za članove Lekarske komore Srbije u Nišu, održani 19. aprila 2026. godine, ostavili su za sobom više pitanja nego odgovora i osnovanu sumnju da je reč o ozbiljnoj manipulaciji izbornog procesa, da ne kažemo otvorenoj krađi.
Grupa nezavisnih kandidata je zbog toga je podnela žalbu Upravnom sudu, gde se sada očekuje odluka koja će pokazati da li uopšte postoje minimalni standardi regularnosti u strukovnim izborima.
Od osam nezavisnih kandidata, mandate su osvojili samo dr Dejan Hristov i dr Tatjana Pejčić, što samo po sebi ne bi bilo sporno da čitav proces nije bio opterećen nizom nepravilnosti koje su dokumentovane i iznete u javnost.
U samoj izbornoj komisiji postojao je ozbiljan sukob interesa. Predsednica komisije Jelena Janićijević zaposlena je u instituciji kojom rukovodi jedan od kandidata Petar Babović. Na sve to dolazi i pitanje zakonitosti same kandidature Petra Babovića, koji obavlja javnu funkciju i ne bavi se aktivno lekarskom praksom, što je u suprotnosti sa statutom Komore.
Članu komisije dr Milanu Pavloviću, uglednom kardiologu, je odbijen zahtev da se omogući uvid u izborni materijal. Dr Irena Conić, jedna od članica izborne komisije je dala neopozivu ostavku. Drugim rečima, čak ni unutar same komisije nije postojala saglasnost da je proces bio regularan.
Nezavisnim kandidatima nije bilo dozvoljeno da imaju svoje predstavnike u biračkom odboru. Tu ulogu je preuzeo CESID, organizacija koja je za taj posao zvanično bila plaćena. Upravo zato, pitanje njihove nepristrasnosti nije samo političko, već i logično. Dodatno, posmatrači CESID-a su kasnili na početak procesa i nisu prisustvovali proveri biračkog materijala, kutija i prostorija, što obesmišljava samu svrhu nadzora.
Tok brojanja glasova dodatno produbljuje sumnju. Oko 800 listića brojano je do pet sati ujutru, čitavih deset sati, a zapisnik je sastavljan duže od sat i po vremena. U prostorije su ulazila i lica koja nisu članovi komisije. Sve to zajedno ne liči na izborni proces, već na improvizaciju bez kontrole.
Najproblematičnije od svega: kandidatima je uskraćeno osnovno pravo: uvid u izborni materijal. I Regionalna i Centralna izborna komisija odbile su taj zahtev, uprkos tome što je to standard u svakom demokratskom izbornom postupku. Jer bez uvida nema poverenja. Bez poverenja nema legitimnosti.
Sumnje su dodatno potvrđene analizom zapisnika, koju su sproveli stručnjaci iz oblasti statistike, ukazujući na „vrlo visoku verovatnoću“ da su rezultati fingirani.
Zbog svega navedenog, zahtevi nezavisnih kandidata su minimalni i razumni: ponovno brojanje glasova u njihovom prisustvu ili poništavanje izbora i njihovo ponavljanje, ali ovog puta uz punu kontrolu i prisustvo njihovih predstavnika.
Dilema da li je bilo ozbiljnih nepravilnosti ne postoji. Pitanje je samo da li će institucije imati „snage“ da to priznaju.
Odluka Upravnog suda biće mnogo više od pravnog odgovora. Biće test da li je moguće odbraniti elementarne principe fer izbora čak i tamo gde bi oni morali biti podrazumevani: u profesiji koja se zasniva na poverenju.
dr Slavica Plavšić
