​Pred svake izbore u Srbiji, medicinski aparati napuštaju bolničke hodnike i sele se na teren. Ranije je taj političko-zdravstveni ritual bio dobro poznat i predvidiv: vikendom bi se seoske ambulante otvarale za preventivne preglede, lekari opšte prakse i po neki specijalista izmerili bi pritisak i šećer meštanima, a građanima je to bio skoro pa siguran pokazatelj da nas uskoro očekuje glasačka mašinerija.

​Međutim, ove godine standardi predizborne propagande doživeli su pravu „(re)evoluciju“.

​Preventivni pregledi više nisu zatvoreni u skromnim lokalnim ambulantama. Sada se obavljaju na najneverovatnijim mestima: od improvizovanih punktova, domova kulture, mobilnih ambulanti u kamionima, pa sve do otvorenih sportskih terena i livada.

Osnovno pravilo modernog političkog marketinga nalaže: ako tokom pregleda nema TV kamera i ako snimci nisu preplavili društvene mreže, pacijent nije ni pregledan, a bolest ne postoji. Zdravlje naroda postalo je samo prateća kulisa u režiranom spektaklu.

​

Druga „novina“ ove kampanje jeste srozavanje ugleda struke zarad političkih poena. Umesto redovnog zdravstvenog osoblja u njihovo slobodno vreme, u sela se šalju najviši stranački funkcioneri, direktori bolnica, upravnici klinika i univerzitetski profesori. U pojedinim mestima preglede su lično vršili ministar zdravlja Zlatibor Lončar i premijer Đuro Macut, pretvarajući medicinske preglede u čist politički performans.

​Posebno je alarmantna situacija na jugu Srbije. U terenskim akcijama direktno učestvuju čelnici UKC Niš, kao i rukovodstvo i zaposleni iz Instituta „Niška Banja“ predvođeni v.d. direktorom. Dok se meštanima po selima i livadama između ostalog obećava „brza prečica“ za dalji tretman i operacije u Nišu, ti isti čelnici, inače istaknuti funkcioneri vladajuće stranke i Pokreta za narod i državu, tokom radnog vremena jednostavno nisu na svojim radnim mestima u UKC Niš i Institutu. Time se stvaraju paradoks i nepravda: da bi pacijent ostvario pravo na redovno lečenje ili preskočio beskrajne liste čekanja, mora imati sreće da ga rukovodioci „pregledaju“ na livadi tokom predizbornog karavana.

​Slučaj „nultog ćacija“i kršenje zakona pred kamerama

​Ipak, najveću buru i opravdani gnev javnosti izazvale su fotografije i snimci koji su preplavili mreže: praktikovanje medicine od strane studenta IV godine Medicinskog fakulteta, u javnosti poznatog kao „nulti ćaci“ i politizovani „student koji želi da uči“, Miloš Pavlović.

​Na fotografijama iz mobilnih ambulanti u selima poput Senjskog Rudnika i Strmostena, ovaj student obavlja EKG preglede, meri pritisak i pregleda pacijente, ponosno se hvaleći time na svom instagram nalogu. ​Ono što se u medijima bliskim vlasti plasira kao „humani rad i neposredan kontakt sa meštanima“, u pravnom i etičkom smislu predstavlja ozbiljan problem i kršenje zakonskih propisa.

Student medicine, bez obzira na godinu studija i prosek, nema licencu Lekarske komore niti zakonsko pravo da samostalno vrši dijagnostičke procedure i tretira pacijente. Student medicine ne može samoinicijativno, na osnovu samog statusa studenta, da učestvuje u pregledima pacijenata. To je moguće samo u okviru formalno-zvanično organizovane praktične nastave, na osnovu odnosa fakulteta i zdravstvene ustanove, prema propisanim uslovima, uz odgovornog nastavnika ili zdravstvenog radnika i uz poštovanje prava pacijenta. Zato u konkretnom slučaju nije dovoljno pitati da li je bio prisutan neki lekar. Potrebno je proveriti koji je fakultet organizovao praksu, koji je bio njen nastavni osnov, da li je postojao ugovor sa ustanovom i ko je zvanično bio odgovoran za studenta i pacijente. Ukoliko toga nema, pozivanje na „studentsku praksu“ ne  predstavlja zvanični pravni osnov.

​Narušavanje privatnosti pacijenata
 -objavljivanje snimaka i fotografija pacijenata na privatnim društvenim mrežama radi sopstvene i stranačke promocije predstavlja direktno kršenje lekarske etike i prava na privatnost pacijenta.

​Zloupotreba javnih resursa:
-koristiti državne mobilne ambulante i zdravstveni sistem kao poligon za promociju stranačkih omladinaca i političkih favorita predstavlja potpunu degradaciju institucija.

​​Ovo nisu obični preventivni pregledi već je predizborna kampanja podignuta na najviši i najopasniji nivo. Preventivne preglede ne obavljaju stručnjaci iz tercijarnih ustanova, profesori, premijer i ministar zdravlja.
Šta se dešava onog trenutka kada medijski karavan spakuje svoje kamere, sklopi šatore, a funkcioneri i profesori se vrate u svoje limuzine?

​Za meštane seoskih sredina ne ostaje ništa.

​Ostaju prazna obećanja o „prečicama“ koje se  zaborave čim se prebroje glasovi. Ostaju opet zakatančene seoske ambulante, ostaje hronični nedostatak lekara i medicinskih sestara i tehničara, basnoslovno skupi lekovi i liste čekanja koje nastavljaju da rastu. Pacijenti ponovo postaju nevidljivi za sistem, svedeni na čekanje u nedogled.

​Zdravstvo ne sme da bude scenografija, a pacijenti ne smeju biti statisti. Kada stranačka pripadnost postane važnija od Hipokratove zakletve i zakona ove zemlje, medicina prestaje da leči i postaje samo jeftina i opasna obmana.

 dr Slavica Plavšić