Samožrtvovanje je nadljudski čin čoveka koji je do te mere priteran uza zid i nemoćan pred režimom, da izlaz vidi jedino u mučeničkom žrtvovanju sebe zarad opšteg dobra i slobode. Takve samožrtve su znale da pokrenu narode iz decenijskog sna pod autoritarnim čizmama. Ideja samožrtvovanja nije strana političkoj istoriji i teoriji, počev od Sokrata koji je ispio sok otrovne biljke kukute na suđenju, jer nije hteo da se pokaje, do Senekinog samoubistva i rimskog perioda, hrišćanskog perioda, pa sve novijeg doba kada temu samožrtvovanja sa političkim posledicama razvijaju Dostojevski, Kami, Sorel, a kasnije Derida, Žižek i mnogi drugi.
Mafijaški režim u Srbiji je društvo doveo dotle da ljudi put do slobode traže u nihilističkim činovima poput štrajkova glađu i pokušajima da se naudi sebi, da bi se poslala šira društvena poruka, pošto su konvencionalni kanali komunikacije i političkog delovanja – zatvoreni. Ostala je ispod radara izjava Nepomenika data 7. jula 2025. godine, kada je povodom pokušaja autoprevoznika Jaćimovića da se samozapali ispred prostorija SNS, rekao: ’’Vi niste ni primetili šta su radili sa nesrećnim Jaćimovićem, izaći će to na videlo…autoprevoznika su nagovarali da se zapali kao Jan Palah. Dali mu benzin, hteli su da ubiju čoveka samo da bi podigli revoluciju koja im je propala. Sa monstrumima imamo posla!’’. Zašto se predsedniku priviđa Jan Palah, zašto je sopstvene građane doveo do toga da izlaz vide u samožrtvovanju i zašto baš od toga najviše strepi!?
Legendarni Jan Palah je bio češki student na Karlovom univerzitetu u Pragu, koji se samozapalio 16. januara 1969. godine u znak protesta nakon invazije SSSR na Čehoslovačku. Sebe je nazvao ’’Bakljom br. 1’’, implicirajući da će biti i drugih samozapaljivanja ako se režim ne dozove pameti. Palahov čin je pokrenuo studentske proteste i štajkove glađu u Pragu, ali i reakcije širom sveta, međutim, čitav policijsko-državni mehanizam se aktivirao da obesmisli njegov čin, nazivajući ga ludakom i nestabilnom osobom. Nedugo zatim, dešava se ’’Baklja br. 2’’ – Jan Zajic, češki srednjoškolac, koji se inspirisan Palahovim činom takođe samozapaljuje na istom mestu na kom i Jan Palah. U svom oproštajnom pismu građanima Čehoslovačke je napisao: ’’Ne činim ovo da bi me neko oplakivao, niti da bih postao slavan, niti zato što sam poludeo. Odluku o ovom činu doneo sam da biste se konačno ozbiljno pribrali i ne dopustili da vas vode diktatori… Neka moja baklja zapali vaša srca! Neka moja baklja osvetli put ka slobodi srećnijoj Čehoslovačkoj!’’. Nakon Plišane revolucije 1989., i Palah i Zajic su dobili memorijalne centre i centralne spomenike koji su postamenti čehoslovačkog oslobođenja.
Sve ovo nas vodi do Dijane Hrke i turobne sprske stvarnosti. Dijana Hrka je majka koja je izgubila dete. Izgubila ga je u Novom Sadu, jer je nečiji džep bio važniji. Dijaninog sina je ubila korupcija i mafijaški sistem koji je je uspostavio i održava predsednik Srbije – Aleksandar Vučić. Čin na koji se ona svojim štrajkom glađu odlučila, je čin mučeništva, samožrtvovanja i patnje, da bismo se svi mi trgli i shvatili da će na sve doći red da se nađu ispod te nadstrešnice. Njen sin juče, ja danas, ti sutra, mi svi vrlo brzo. Osim ako se ne odupremo. Nemam prava da je odvraćam ili ubeđujem da odustane. Ali kao čovek se nadam da će odustati pre nego što bude kasno, jer je ona već pobedila ovaj režim. Jedna majka protiv stoglave mafijaške hidre. I opet jača. Dok ovo pišem, štrajk glađu je najavio i autoprevoznik Jaćimović. Poslednji je momenat da režim stane i zaustavi vatru. Ona će nas oprljiti sve, a najviše vas koji nam slobodu gušite 13 godina. Budite jednom razumni i zaustavite sve. Raspišite izbore i dostojanstveno siđite sa vlasti!
Nikola Kolja Krstić, Dipl. politikolog i koordinator Pokreta Tvrđava
