Саможртвовање је надљудски чин човека који је до те мере притеран уза зид и немоћан пред режимом, да излаз види једино у мученичком жртвовању себе зарад општег добра и слободе. Такве саможртве су знале да покрену народе из деценијског сна под ауторитарним чизмама. Идеја саможртвовања није страна политичкој историји и теорији, почев од Сократа који је испио сок отровне биљке кукуте на суђењу, јер није хтео да се покаје, до Сенекиног самоубиства и римског периода, хришћанског периода, па све новијег доба када тему саможртвовања са политичким последицама развијају Достојевски, Ками, Сорел, а касније Дерида, Жижек и многи други.
Мафијашки режим у Србији је друштво довео дотле да људи пут до слободе траже у нихилистичким чиновима попут штрајкова глађу и покушајима да се науди себи, да би се послала шира друштвена порука, пошто су конвенционални канали комуникације и политичког деловања – затворени. Остала је испод радара изјава Непоменика дата 7. јула 2025. године, када је поводом покушаја аутопревозника Јаћимовића да се самозапали испред просторија СНС, рекао: ’’Ви нисте ни приметили шта су радили са несрећним Јаћимовићем, изаћи ће то на видело…аутопревозника су наговарали да се запали као Јан Палах. Дали му бензин, хтели су да убију човека само да би подигли револуцију која им је пропала. Са монструмима имамо посла!’’. Зашто се председнику привиђа Јан Палах, зашто је сопствене грађане довео до тога да излаз виде у саможртвовању и зашто баш од тога највише стрепи!?
Легендарни Јан Палах је био чешки студент на Карловом универзитету у Прагу, који се самозапалио 16. јануара 1969. године у знак протеста након инвазије СССР на Чехословачку. Себе је назвао ’’Бакљом бр. 1’’, имплицирајући да ће бити и других самозапаљивања ако се режим не дозове памети. Палахов чин је покренуо студентске протесте и штајкове глађу у Прагу, али и реакције широм света, међутим, читав полицијско-државни механизам се активирао да обесмисли његов чин, називајући га лудаком и нестабилном особом. Недуго затим, дешава се ’’Бакља бр. 2’’ – Јан Зајиц, чешки средњошколац, који се инспирисан Палаховим чином такође самозапаљује на истом месту на ком и Јан Палах. У свом опроштајном писму грађанима Чехословачке је написао: ’’Не чиним ово да би ме неко оплакивао, нити да бих постао славан, нити зато што сам полудео. Одлуку о овом чину донео сам да бисте се коначно озбиљно прибрали и не допустили да вас воде диктатори… Нека моја бакља запали ваша срца! Нека моја бакља осветли пут ка слободи срећнијој Чехословачкој!’’. Након Плишане револуције 1989., и Палах и Зајиц су добили меморијалне центре и централне споменике који су постаменти чехословачког ослобођења.
Све ово нас води до Дијане Хрке и туробне спрске стварности. Дијана Хрка је мајка која је изгубила дете. Изгубила га је у Новом Саду, јер је нечији џеп био важнији. Дијаниног сина је убила корупција и мафијашки систем који је је успоставио и одржава председник Србије – Александар Вучић. Чин на који се она својим штрајком глађу одлучила, је чин мучеништва, саможртвовања и патње, да бисмо се сви ми тргли и схватили да ће на све доћи ред да се нађу испод те надстрешнице. Њен син јуче, ја данас, ти сутра, ми сви врло брзо. Осим ако се не одупремо. Немам права да је одвраћам или убеђујем да одустане. Али као човек се надам да ће одустати пре него што буде касно, јер је она већ победила овај режим. Једна мајка против стоглаве мафијашке хидре. И опет јача. Док ово пишем, штрајк глађу је најавио и аутопревозник Јаћимовић. Последњи је моменат да режим стане и заустави ватру. Она ће нас опрљити све, а највише вас који нам слободу гушите 13 година. Будите једном разумни и зауставите све. Распишите изборе и достојанствено сиђите са власти!
Никола Коља Крстић, Дипл. политиколог и координатор Покрета Тврђава
