Jel to na Gazivodama “Srbija pobeđuje” danas, juče..?
Hoće li sutra?!
Pobeđuje u Peći, Goraždevcu, Gnjilanu, Osojanu, Klini, Prizrenu, Prištini, Leposaviću, Zubinom Potoku..?
Hoće lu sutra?!
Jel to “Srbija pobeđuje” na Gazimestanu gde nam hapse decu zbog pesme svetinji?
Jel još svetinja ili imamo skuplju reč koju smo više platili?
Je li vlast ono najskuplje?! Ono što se ne da i za šta je uvek dovoljno ponižene Srbije da pobeđuje?
Jel to “Srbija pobeđuje” gde nam se gase kandila, ognjišta, sela, ime…
Jel pobeđuje gde je jedva živ Srbin isuviše živ i gde mrtav nikada nije dovoljno mrtav?!
Jel to “Srbija pobeđuje” gde mučeni Srbin mora da isplače svako svanuće, srećan, il nesrećan što osviće..?
Jel pobeđuje što na Srbinovom mora šapatom srpski?
Jel pobeđuje što tamniče za pesmu, šajkaču, jelek, lelek..?
Jel to “Srbija pobeđuje” što će nas šiptarski vodiči ko telad vodati našim svetinjama i lagati da su Srbi manji od Dečana?!
Hoće li u ime te “pobede” freske zvati svojim precima, ćivote svojim svecima..?
Turistički će nas vodati našim grobljima, sricaće naše pismo ko tuđinima, objašnjavaće nam koliko je star gračanički kamen…
Za njih će to doveka biti samo kamen, nama temeljac i prag, no “Srbija pobeđuje” pa nek nas, pobednike, uče postojanju oni što ni juče nemaju…
Jel to “Srbija pobeđuje” puna gladnih, beznadnih, osuđenih na život, izbeglih iz osmeha i radosti?
Gde to “Srbija pobeđuje” a da nije sebe samu pobedila, osim ako se pobedi u zube ne gleda?!
Gde pobeđuje osim pod šatrama punim pijanih “Obilića” koji mahnito kliču najskupljoj srpskoj reči- guzici!
Guzici koju su udomili pa nek su sve oko njih beskućnici, ne mari, “Srbija pobeđuje” koliko od nje možeš prokleto alavo da zahvatiš i gurneš pevaljki u nedra!
Samo nek ona podvirksuje “Vidovdan” i nek je Srbije dovoljno u najskupljim pesmama, ne žale, ništa uz pečenje ne ide ko srpstvo…
”Srbija pobeđuje” dok joj se svetla polako glase, klonu glave, ridaju sužnji, slave krvnici, fukara kiti ikone, idioti drže lekcije, najgori žive čestitost najboljih…
”Srbija pobeđuje” dok je belosvetska fukara, mlađa od rakije zakopane pod hrastom, uči koliko je to Srbije i srpstva dovoljno da ne bude previše za one slinave i gologuze od kojih je srpski opanak bio kulturniji, pismeniji i gospodskiji…
”Srbija pobeđuje” dok joj raspinju ćirilicu, stih, zdravicu, molitvu, lelek…
”Srbija pobeđuje” slaveći svoje poraze, o zadušnicama je najživlja.
”Srbija pobeđuje”, dušmani slave…sačuvaj nas Gospode, mi Tebe nismo.
Mihailo Medenica
