Јел то на Газиводама “Србија побеђује” данас, јуче..?
Хоће ли сутра?!
Побеђује у Пећи, Гораждевцу, Гњилану, Осојану, Клини, Призрену, Приштини, Лепосавићу, Зубином Потоку..?
Хоће лу сутра?!
Јел то “Србија побеђује” на Газиместану где нам хапсе децу због песме светињи?
Јел још светиња или имамо скупљу реч коју смо више платили?
Је ли власт оно најскупље?! Оно што се не да и за шта је увек довољно понижене Србије да побеђује?
Јел то “Србија побеђује” где нам се гасе кандила, огњишта, села, име…
Јел побеђује где је једва жив Србин исувише жив и где мртав никада није довољно мртав?!
Јел то “Србија побеђује” где мучени Србин мора да исплаче свако свануће, срећан, ил несрећан што освиће..?
Јел побеђује што на Србиновом мора шапатом српски?
Јел побеђује што тамниче за песму, шајкачу, јелек, лелек..?
Јел то “Србија побеђује” што ће нас шиптарски водичи ко телад водати нашим светињама и лагати да су Срби мањи од Дечана?!
Хоће ли у име те “победе” фреске звати својим прецима, ћивоте својим свецима..?
Туристички ће нас водати нашим гробљима, срицаће наше писмо ко туђинима, објашњаваће нам колико је стар грачанички камен…
За њих ће то довека бити само камен, нама темељац и праг, но “Србија побеђује” па нек нас, победнике, уче постојању они што ни јуче немају…
Јел то “Србија побеђује” пуна гладних, безнадних, осуђених на живот, избеглих из осмеха и радости?
Где то “Србија побеђује” а да није себе саму победила, осим ако се победи у зубе не гледа?!
Где побеђује осим под шатрама пуним пијаних “Обилића” који махнито кличу најскупљој српској речи- гузици!
Гузици коју су удомили па нек су све око њих бескућници, не мари, “Србија побеђује” колико од ње можеш проклето алаво да захватиш и гурнеш певаљки у недра!
Само нек она подвирксује “Видовдан” и нек је Србије довољно у најскупљим песмама, не жале, ништа уз печење не иде ко српство…
”Србија побеђује” док јој се светла полако гласе, клону главе, ридају сужњи, славе крвници, фукара кити иконе, идиоти држе лекције, најгори живе честитост најбољих…
”Србија побеђује” док је белосветска фукара, млађа од ракије закопане под храстом, учи колико је то Србије и српства довољно да не буде превише за оне слинаве и гологузе од којих је српски опанак био културнији, писменији и господскији…
”Србија побеђује” док јој распињу ћирилицу, стих, здравицу, молитву, лелек…
”Србија побеђује” славећи своје поразе, о задушницама је најживља.
”Србија побеђује”, душмани славе…сачувај нас Господе, ми Тебе нисмо.
Михаило Меденица
