Preziru te i oni koje te ’’vole’’, Vučiću!
Zašto kažeš: „Srbija pobeđuje“ a zapravo misliš- Srbiju pobeđujem, povređujem, ponižavam…i uživam u tome!!!
Tvoj prezir prema Srbiji i svemu srpskome, Aleksandre Vučiću, jednak je samo našem pristajanju na presudu da bolje od tebe ne zaslužujemo, i onu još strašniju: „Loš je, ali ko umesto njega?“
Preziru te i oni koji te „vole“! Oni najglasniji što ti kliču i zaurlavaju: „Aco- Srbine“, preziru te jer znaju koliko si zlo, ali jednako znaju, odvratne gnjide, da samo uz tebe takvoga najgora fukara vredi nečemu i može biti nešto!
Oni će te, Vučiću, prvi dočekati kad padneš i besno kidisati ko manite zveri, ali to je tvoj i samo tvoj problem, i ne žalim te ni malo!
Žalim mučenu Srbiju, jer drugu nemam i ne želim da imam, i neću ti je ostaviti kao trofej i plen, kao robu koju kantariš i prodaješ na metar i kilo!
Osilio si se, preplašeni bedniče, zagledan u daljine do kojih misliš da ćeš vladati, a ne vidiš kraj koji je tako blizu!
Srbiju pobediti ne možeš koliko god klicao: „Srbija pobeđuje“, jer se od tvojih pobeda i porazi stide, huljo!!!
Bednik kojem nekakvi bofl roboti igraju kolo dok mu mučenici na presvetom Kosovu i Metohiju stradaju samo zato što dišu i što su previše živi za ukus tvojega pobratima u zločinu, Aljbina Kurtija- nema šta Srbiji da ponudi, osim što Srbiju nudi belosvetskoj fukari spremnoj da plati svoj ćar i tvoj ceh!
Bednik koji je na svoj narod pucao „zvučnim topom“ (il nečim takvim) pucao bi svime, i veselo s tim robotima vodio kolo u reci srpske krvi, predstavljajući most preko nje kao neimarsko čudo kojim ćemo stići, gde..?
Tamo gde bi naajviše voleo da nas vidiš- daleko odavde, kako se predajemo i odlazimo, kako ostajete samo vi, bando pokvarena, da podvodite Srbiju ko starletu, ali nema ništa od toga, preplašena huljo!
Srbiju pobediti nećeš, koliko god tvoja „Srbija pobeđivala“, jer od tvojih „pobeda“ Srbije neće ostati ni za strofu uspavanke potomcima!
Ne dam! Neću da ih uspavljujem pesmom o Srbiji koje više nema, već da ih budim u Srbiji koje ima za doveka, i u kojoj neće morati da zajme svoje već da se na svojemu ponose!
SRbija pobeđuje- ništa ne želim više od toga!
Nju slobodnu, a tebi slobode koliko se kroz rešetke vidi…
Zlo si, veliko zlo koje je zadesilo Srbiju, a najveće zlo koje je tebe zadesilo, Vučiću, jeste fakat da među toliko celivača guzice nemaš ni jednoga prijatelja koji će ti reći: „Dosta je bilo, idemo, Srbija nas neće“!
Oni će te prvi dočekati kad padneš s vlasti, i neće ti klicati, veruj…
Koliko god da si gladan, nezasita huljo, Srbija te je sita!
Horizont u koji mahnito gledaš verujući da će i dalje svitati kad ti poželiš- mrak je tvoje veleizdajničke vlasti!
Srbija pobeđuje, naravno!
Samo što u toj pobedi za tebe neće biti počasnog mesta na slavlju, već propisanog mesta za posete.
I slobode koliko kroz rešetke možeš da dogledaš…
Mihailo Medenica
