U našim prozapadnim krugovima, od medijske do političke sfere, uobičajeno je krajne uprošćeno, umnogome netačno, shvatanje levice i desnice u Srbiji. Pod levicom – što je sa ekonomsko-socijalnog stanovišta nakaradnog – fanovi tzv. evroatlantskog pogleda na svet, makar bili i eksponenti najcrnjeg zapadnog kapitala, podrazumevaju sebe. Kada misle na desnicu, imaju u vidu nacionalno orijentisane političke subjekte i građane.
Sada neću šire ulaziti u to šta su stvarno desnica i levica – niti u idiotsku apriornu identifikaciju drugog sa progresivnošću, a prvog sa nazadnošću – već ću ih sagledati u svetlu odnosa prema Rusiji, kako ga vide naši samozvani levičari evroatlantske provenijencije. Za njih je ona oličenje autoritarizma i azijatskog despotizma, tradicionalizma i patrijarhalnosti, te negiranja suštine LGBT ideologije. Samim tim je gotovo pa sinonim za pakao.
Razume se da iz tog razloga Srbiju – ali i zato što smatraju da je Moskva prepreka našem uključivanju u NATO (za njih vojnopolitičku avangardu mile im ideološke konstrukcije) – vide što dalje od Ruske Federacije. Kada se radi o desničarima, podrazumevaju da su oni ekstremni rusofili; toliko da im je važnije da Rusiji bude dobro nego da Srbija napreduje.
Na tome naši NATO levičari tvrdoglavo insistiraju. Pri tome im ne smeta što ih realnost totalno demantuje. Ogromna većina nacionalno orijentisanih Srba danas kritikuje zvaničnu Rusiju, naravno ne zbog onoga što smeta našim fejk liberalima, već zbog njenog šurovanja sa Vučićevim režimom. Pravoj patriotskoj Srbiji smeta što mu ona daje neku vrstu zastora za njegovu kosovsku veleizdaju, a ljuti se na njega tek onda kada direktno ugrozi ruske interese (npr. snabdevanjem Ukrajine oružjem ili šurovanjem sa zapadnim oponentima Moskve po pitanju otmice NIS-a).
Nacionalna Srbija, objektivno gledano, nije apriori proruski usmerena, već je samo svesna da nam zapadni faktori direktno rade o glavi te nam svakako odgovara promena svetskog poretka na osnovima policentrizma (zašta se zalažu Rusija, Kina, Indija i neki drugi činioci od globalnog značaja). I te kako, ponavljam to, u patriotskim krugovima postoji kritičan stav prema Kremlju, ali se zbog toga ne zaboravlja ko su Srbima ključni regionalni i širi oponenti. Nacionalni interes ne dopušta da se zbog nezadovoljstva nečim što radi Moskva, ide u krajnost koja podrazumeva njegovo gaženje, inadžijskim priklanjanjem srpskim dželatima.
Drugačije stvari stoje sa našom NATO levicom. Njoj je srpski interes nebitan. Za nju je važno da Srbija postane deo EU i NATO mozaika, makar i na svoju štetu. Samo da budu zadovoljeni snovi naših evroatlantista ili, što je češći slučaj, da budu ispunjeni njihovi kurentni propagandni zadaci pred zapadnim finansijerima. Nije bitno šta će biti sa Srbijom i Srbima, bitno je da Brisel i Vašington budu zadovoljeni.
Na to su nas glasno podsetili tokom poslednjih nekoliko nedelja. Tokom 2025. godine donekle su u drugi plan pale naše unutrašnje (geo)političke podele. Radi kakvog-takvog, makar i neformalnog, objedinjavanja protiv SNS kartela, koji na svim poljima devastira Srbiju, nacionalni deo našeg građanstva je okretao glavu od mnogih stvari koje mu se ne dopadaju, i prihvatao da ide u jednoj protesnoj koloni i sa onima sa kojima se drastično ne slaže oko puta kojim Srbija treba da krene posle pada Vučićeve diktature. Što se tiče NATO levičara, i oni su donekle (mada manje) ublažili neprijateljstvo prema desnim neistomišljenicima. Ne mrze nas manje, ali više se uzdržavaju da to ispolje.
Tako je bar bilo dok u vezi sa pitanjem NIS-a nisu ponovo proključale antiruske i antisrpske strasti malobrojne ali nametljive NATO Srbije. Kada se to desilo, i negativan odnos prema Vučiću pao je u drugi plan. Gotovo da mu se otvoreno poručuje: okreni se protiv Rusa i okončaj kosovsku izdaju, pa ti je sve oprošteno! Dobro, ne baš sve, ali dovoljno toga mu se nagoveštava da će dosta toga biti zaboravljeno, radi ubrzanog gonjenja Srbije u evroatlantski tor!
Na sve strane se čuje: Rusi su nam neprijatelji (kao da su nas oni bombardovali i otimaju nam Kosovo i Metohiju); Srbiji je mesto u EU po svaku cenu; NATO je garant naše bezbednosti (kao da baš taj opskurni pakt nije na nas izvršio agresiju i uporno radi protiv našeg teritorijalnog integriteta). Kao što rekoh, Vučić, samo ako se rečenom otvoreno prikloni – što on jedino ne čini iz straha od ruske odmazde i zbog potrebe varanja svojih dominantno rusofilskih birača – lako bi od naših lažnih demokrata (jer za to nije dovoljno biti poklonik kulta Tomahavka) dobio oproštajnicu sličnoj srednjovekovnim papskim indulgencijama.
U vezi sa tim najbolje se vidi koliko je plitka priča evroatlantista da su oni takođe patriote samo na drugi način od nacionalno orijentisanih Srba. Njihov patriotizam se, kao, ogleda u privrženosti pravnoj i demokratskoj državi, koja se temelji na svemu onom što vodi progresu. Nije nego! Kruna svake pravne države je ustav, a naša NATO levica se direktno zalaže za razaranje našeg ustavnog poretka time što zagovara prihvatanje evroatlantskog ultimatuma, koji podrazumeva priznaje Kosova kao uslov za tzv. evropsku perspektivnu Srbije. A Rusiju histerično napada baš u vezi sa tim, tj. kako bi Beograd sa njom pokvario odnose te bi tako nestala prepreka za ulazak Prištine u UN. Uz to, NATO Srbija je ponovo spremna da se sliže sa Vučićem, bez obzira na svo zlo koje je do sada učino ovoj zemlji, samo ako na geopolitičkom polju uradi sve što briselsko-vašingtonska peta kolona želi.
Toliko o našoj NATO levici. Postoje razne levice kao i razne desnice, a ovi naši samozvani levičari su deca titoizma. To su od sentimentalnog odnosa prema krvavom boljševičkom diktatoru J. B. Titu, do svesrdnog usvajanja njegove srbožderske politike. Kada danas ispoljavaju rusofobiju, to je samo drugo lice njihove srbofobije. Sve što misle o Rusima, misle i o Srbima, samo im je iz demagoških razloga nezgodno da to sada u potpunosti kažu (što su ranije činili), jer se agresivno bore za pridobijanje podrške neretko naivnih građana kako bi pokušali da dođu na vlast. To većinska, nema sumnje nacionalna ma koliko neretko i konfuzna Srbija, mora da ima u vidu i da spreči. Ponekada i lepa maska NATO lažova, ne menja, već samo skriva, njihovu opaku antisrpsku suštinu!
Dragomir Anđelković
