У нашим прозападним круговима, од медијске до политичке сфере, уобичајено је крајне упрошћено, умногоме нетачно, схватање левице и деснице у Србији. Под левицом – што је са економско-социјалног становишта накарадног – фанови тзв. евроатлантског погледа на свет, макар били и експоненти најцрњег западног капитала, подразумевају себе. Када мисле на десницу, имају у виду национално оријентисане политичке субјекте и грађане.
Сада нећу шире улазити у то шта су стварно десница и левица – нити у идиотску априорну идентификацију другог са прогресивношћу, а првог са назадношћу – већ ћу их сагледати у светлу односа према Русији, како га виде наши самозвани левичари евроатлантске провенијенције. За њих је она оличење ауторитаризма и азијатског деспотизма, традиционализма и патријархалности, те негирања суштине ЛГБТ идеологије. Самим тим је готово па синоним за пакао.
Разуме се да из тог разлога Србију – али и зато што сматрају да је Москва препрека нашем укључивању у НАТО (за њих војнополитичку авангарду миле им идеолошке конструкције) – виде што даље од Руске Федерације. Када се ради о десничарима, подразумевају да су они екстремни русофили; толико да им је важније да Русији буде добро него да Србија напредује.
На томе наши НАТО левичари тврдоглаво инсистирају. При томе им не смета што их реалност тотално демантује. Огромна већина национално оријентисаних Срба данас критикује званичну Русију, наравно не због онога што смета нашим фејк либералима, већ због њеног шуровања са Вучићевим режимом. Правој патриотској Србији смета што му она даје неку врсту застора за његову косовску велеиздају, а љути се на њега тек онда када директно угрози руске интересе (нпр. снабдевањем Украјине оружјем или шуровањем са западним опонентима Москве по питању отмице НИС-а).
Национална Србија, објективно гледано, није априори проруски усмерена, већ је само свесна да нам западни фактори директно раде о глави те нам свакако одговара промена светског поретка на основима полицентризма (зашта се залажу Русија, Кина, Индија и неки други чиниоци од глобалног значаја). И те како, понављам то, у патриотским круговима постоји критичан став према Кремљу, али се због тога не заборавља ко су Србима кључни регионални и шири опоненти. Национални интерес не допушта да се због незадовољства нечим што ради Москва, иде у крајност која подразумева његово гажење, инаџијским приклањањем српским џелатима.
Другачије ствари стоје са нашом НАТО левицом. Њој је српски интерес небитан. За њу је важно да Србија постане део ЕУ и НАТО мозаика, макар и на своју штету. Само да буду задовољени снови наших евроатлантиста или, што је чешћи случај, да буду испуњени њихови курентни пропагандни задаци пред западним финансијерима. Није битно шта ће бити са Србијом и Србима, битно је да Брисел и Вашингтон буду задовољени.
На то су нас гласно подсетили током последњих неколико недеља. Током 2025. године донекле су у други план пале наше унутрашње (гео)политичке поделе. Ради каквог-таквог, макар и неформалног, обједињавања против СНС картела, који на свим пољима девастира Србију, национални део нашег грађанства је окретао главу од многих ствари које му се не допадају, и прихватао да иде у једној протесној колони и са онима са којима се драстично не слаже око пута којим Србија треба да крене после пада Вучићеве диктатуре. Што се тиче НАТО левичара, и они су донекле (мада мање) ублажили непријатељство према десним неистомишљеницима. Не мрзе нас мање, али више се уздржавају да то испоље.
Тако је бар било док у вези са питањем НИС-а нису поново прокључале антируске и антисрпске страсти малобројне али наметљиве НАТО Србије. Када се то десило, и негативан однос према Вучићу пао је у други план. Готово да му се отворено поручује: окрени се против Руса и окончај косовску издају, па ти је све опроштено! Добро, не баш све, али довољно тога му се наговештава да ће доста тога бити заборављено, ради убрзаног гоњења Србије у евроатлантски тор!
На све стране се чује: Руси су нам непријатељи (као да су нас они бомбардовали и отимају нам Косово и Метохију); Србији је место у ЕУ по сваку цену; НАТО је гарант наше безбедности (као да баш тај опскурни пакт није на нас извршио агресију и упорно ради против нашег територијалног интегритета). Као што рекох, Вучић, само ако се реченом отворено приклони – што он једино не чини из страха од руске одмазде и због потребе варања својих доминантно русофилских бирача – лако би од наших лажних демократа (јер за то није довољно бити поклоник култа Томахавка) добио опроштајницу сличној средњовековним папским индулгенцијама.
У вези са тим најбоље се види колико је плитка прича евроатлантиста да су они такође патриоте само на други начин од национално оријентисаних Срба. Њихов патриотизам се, као, огледа у привржености правној и демократској држави, која се темељи на свему оном што води прогресу. Није него! Круна сваке правне државе је устав, а наша НАТО левица се директно залаже за разарање нашег уставног поретка тиме што заговара прихватање евроатлантског ултиматума, који подразумева признаје Косова као услов за тзв. европску перспективну Србије. А Русију хистерично напада баш у вези са тим, тј. како би Београд са њом покварио односе те би тако нестала препрека за улазак Приштине у УН. Уз то, НАТО Србија је поново спремна да се слиже са Вучићем, без обзира на сво зло које је до сада учино овој земљи, само ако на геополитичком пољу уради све што бриселско-вашингтонска пета колона жели.
Толико о нашој НАТО левици. Постоје разне левице као и разне деснице, а ови наши самозвани левичари су деца титоизма. То су од сентименталног односа према крвавом бољшевичком диктатору Ј. Б. Титу, до свесрдног усвајања његове србождерске политике. Када данас испољавају русофобију, то је само друго лице њихове србофобије. Све што мисле о Русима, мисле и о Србима, само им је из демагошких разлога незгодно да то сада у потпуности кажу (што су раније чинили), јер се агресивно боре за придобијање подршке неретко наивних грађана како би покушали да дођу на власт. То већинска, нема сумње национална ма колико неретко и конфузна Србија, мора да има у виду и да спречи. Понекада и лепа маска НАТО лажова, не мења, већ само скрива, њихову опаку антисрпску суштину!
Драгомир Анђелковић
