Немања Шаровић: Нисмо се борили да РТС само промени господара — јавни сервис од 142 милиона евра мора бити слободан и доступан свима!

Председник покрета „ЛЈубав, вера, нада“ Немања Шаровић најоштрије осуђује покушаје прања биографија и релативизације дугогодишње уређивачке политике Радио-телевизије Србије (РТС) који су се могли видети на телевизији Н1, као и најаве да би комплетна новинарска екипа са Н1 требало да пређе на РТС како би га наводно „легализовала“.

Осврћући се на гостовање представника РТС-а на телевизији Н1, који је убеђивао јавност да су појединци на јавном сервису заправо „све време радили изнутра против зла“ које су грађанима годинама сервирали, Шаровић поручује да грађани неће пристати на пуку замену политичких тутора над медијима:

„Ако РТС промени господара, а задржи слугерањски однос какав је имао свих ових претходних година, ја слободно могу да кажем да се за то нисмо борили. РТС мора да буде слободан. Буџет Радио-телевизије Србије је 2025. године износио 142 милиона евра — то је скоро 3 милиона евра недељно. То су наше паре. Радио-телевизија Србије мора бити јавни сервис и мора бити доступна свима.“

Шаровић подсећа да је лично годинама био у потпуној медијској блокади, подједнако на РТС-у и на осталим режимским медијима, док је готово идентичан однос владао и на телевизијама које су се декларисале као „независне“. Таква пракса селективне подобности, упозорава он, наставља се и данас:

„Прошло је већ пет дана откако смо сви заједно извојевали ту величанствену победу над режимом Александра Вучића. И Курта и Мурта су гостовали на тим телевизијама, а мене се нико није сетио. То је у реду, али желим да поручим људима да ћу се борити и даље. Ако неко мисли да ће моћи поново да нас гурне у медијски мрак и да ће променом господара задовољити било кога и наставити по старом — нећете. Ја вам гарантујем да нећете.“

Шаровић закључује да Србија сада има историјску прилику за суштинске, квалитативне промене и изградњу нормалног друштва. То захтева увођење чврстог стандарда према којем ниједна телевизија — а нарочито јавни сервис који плаћају сви грађани — не сме бити идеолошки затворена, већ мора подједнако уважавати и отварати простор за представнике свих политичких опција.