На крају 2025. години, годишња инфлација у Србији је око 3%, што јесте у оквиру циљане инфлације Народне банке Србије, али је далеко већа у односу на еврозону, где је забележена инфлација од око 2%. Посебно забрињава то што су цене основних услуга и роба (енергенти, храна, комуналне услуге) расту брже од зарада, поготово када се узму у обзир цена струје, преноса и дистрибуције енергије која је у 2025. година порасла за 6,6%, а најављено је и њихово ново поскупљење током 2026. године. Са друге стране, поскупљење струје не утиче само на рачун који грађани плаћају ЕПС-у, него и на повећање трошкова производње, па самим тим и на повећање свих основних намирница, али и превоза и услуга.
Због тога и не чуди утисак грађана да раде све више, а да живе исто или лошије него раније – тај утисак није ирационалан, него је последица лоше економске политике. Иако делује да је инфлација под контролом, она не погађа луксуз, него основне животне трошкове, што је за велики број грађана и једини трошак – о луксузу могу само да сањају. Тако је, према последњим званично доступним подацима Министарства унутрашње и спољне трговине, за осам месеци 2025. године бели хлеб поскупео за 5,7%, јунеће месо (без костију) за 16,7%, свињско месо за 16,4%, уље за 8,4%, а млечна чоколада 17,7%, што је далеко изнад укупне инфлације.
Академски пленум, са великом забринутошћу, констатује пад стандарда грађана Србије током 2025. године, али и очекивани наставак слабљења куповне моћи грађана и током 2026. године, јер повећање плата не могу да испрате повећање основних животних намирница. Због тога, Академски пленум позива председника Србије да одмах распише ванредне парламентарне изборе, како би се новом економском политиком зауставило даље сиромашење грађана и повећао њихов животни стандард.
