Српска спољна политика врлуда и у извесној мери тумара по ходницима дипломатског беспућа, без довољно анализа и увида у дубока кретања у међународним односима као и позиције водећих земаља, истиче дипломата Срећко Ђукић.
Ђукић наводи да се овдашњи режим Александра Вучића у доброј мери ослањао на руске позиције и на руски утицај, што је, каже, изузетно лоша процена, “а може и веома скупо коштати не само режим него и целу земљу и српске политичке и друге интересе”.
Анализирајући геополитичку слику након америчке интервенције у Венецуели 3. јануара, дипломата указује на поприличну немоћ Русије.
“Упркос жељи Москве да поврати неке позиције и некадашњу величину, њен геостратешки положај очито је све слабији. Данашња Русија нема потенцијал Совјетског Савеза ни у војном ни у политичком ни у економско-технолошком смислу; она има ограничене ресурсе, а када су ограничени ресурси онда су ограничени и домети. Напросто, није у стању да финансира све оно што је финансирао СССР: у Африци, Азији, Латинској Америци, од Кубе све до Вијетнама итд.”, казао је Ђукић.
Он даље објашњава да се “и на случају Венецуеле (хапшење и одвођење председника Николаса Мадура у САД)” показало да је “тамо где је присутна Русија – Сирија, Иран, Венецуела, Јерменија итд., она дигла руке од својих пријатељских земаља, предала их и издала, тј. оставила на милост и немилост противницима (САД и Западу)”.
“Видећемо како ће ствари ићи са Кубом али је једна ствар чињеница: Русију дефинитивно потискују или боље рећи истерују са тачака где је пројектовала свој утицај или остваривала доминацију”, оценио је дипломата и бивши амбасадор СР Југославије у Белорусији.
Према његовом мишљењу, у окружењу Србије “све се разјаснило, док Русија остаје главно чвориште и практично ослонац српске спољне политике”.
“У том смислу, питање је када ће Руси предати и “продати” Србију и српске интересе. Тим пре што је америчка администрација под Доналдом Трампом поставила услов, стављајући до знања да се мора повући руска енергија, најпре нафта па гас са Балкана, односно из Србије”, навео је Ђукић, те додао да би последица након свега и повлачења Русије могла бити “само емотивна повезаност у контексту традиције и неких историјских руско-српских веза”.
“ВЛАСТ АЈАТОЛАХА ХАМНЕИЈА У ТЕХЕРАНУ ВИСИ О КОНЦУ”
У жижи светске јавности тренутно је и турбулентна политичка ситуација у Ирану, праћена насилним демонстрацијама, где чини се да исход може водити до такође неповољног расплета по шире стратешке интересе Руске Федерације.
Како истиче, Иран је “круцијална, пријатељска и савезничка земља Русији, а односи Москве и Техерана су стратешки”.
“Они имају потписано стратешко партнерство. Биће веома интересантно како ће се даље Руси постављати у овој кризи која је дубока. Ипак, знамо како се Москва поставила када су САД бомбардовале Иран у јуну… Мене све подсећа на оно време Иранске револуције 1979, када се у земљу вратио ајатолах Хомеини, диктирајући ток револуције седећи у Паризу. Данас, рекао бих, све што се дешава много подсећа на Исламску револуцију, само што ток догађаја диктира принц Реза Пахлави који седи у Вашингтону. Та чињеница казује пуно тога”, наглашава Ђукић.
На питање какав очекује расплет, каже:
“Треба подсетити на изјаву Доналда Трампа да ће Америка интервенисати у случају да буде смртних исхода у немирима у току демонстрација, што се и десило. Судбина ајатолаховог режима (Алија Хамнеија) у Техерану виси о концу, ако у међувремену не нађе неко спасоносно решење. Ипак, чини ми се, како време пролази, да су за то изгледи сваким даном све мањи”, закључио је Срећко Ђукић.
Жестоке демонстрације које потресају Иран последњих дана, отпочете због економских и социјалних потешкоћа, настављене су широм земље.
Симптом/М. М.
