Синиша Ковачевић: “Ово” што влада Србијом неће признати пораз на изборима

“Ово” што сад влада Србијом неће признати пораз на изборима, у то нема никакве дилеме, истиче драмски писац Синиша Ковачевић, који је за зрењанинску КТВ телевезију после дужег времена коментарисао актуелна политичка збивања.

Ковачевић каже да ће владајућа екипа на челу са председником Србије на парламентарним изборима, кад год до њих дошло, урадити све да победи “оним средствима која су већ усавршавали и која су се за њих показала као учинковита”.

„Од увоза гласача који нису из Србије, а становаће у улицама са бројем 0 или у трафо-станицама, преко бугарских возова, несрећника уцењених радним местом, злоупотребе свих медија… да би се, ако ни то не буде довољно, могло прибећи такође марифетлуцима толико пута усавршаваним, попут директног фалсификовања гласова, гласања мртвих, пребацивања из једне кутије у другу итд. Па, ако ни то не помогне, биће ту и прелетача. Сви се сећамо ситуације када је неко, гоњен потребом да буде заштитник свих Срба под капом небеском, кришом ноћу прелазио административну линију са КиМ, и након силних салви увреда на рачун председника и режима, гле чуда, наједанпут постао министар (Милица Ђурђевић Стаменковски, прим.). Не би требало, што је наравно по себи застрашујуће, да нас зачуде ни неки будући конвертити лишени сваког стида у неком наредном наврату”, навео је Ковачевић.

Он је истакао да степен обневиделости првог човека државе забрињава, те да је толика потреба да се “по сваку цену (глупо) влада и инати” несхватљива. “Као да се не препознаје потреба да се све заврши мирним путем… Уместо да се удовољи захтеву за изборима, ви имате потребу да засените простоту… Нећемо на изборе, него ћемо да градимо национални стадион и делфинаријум. Он хоће да улупа у тај стадион (засад) милијарду евра да би се једног дана тај стадион звао “Александар Вучић”; неће се звати. По њему се ништа неће звати…”, истиче Ковачевић.

Према његовом мишљењу, бунт општенародни и студентски неће утихнути јер је “групни имагинарни орган, народно трпило, напукло”. “У оваквом једном бунту кад пукне трпило страх је као мехур од сапунице, чини се да је вечит а онда пукне и нестане”, наводи Ковачевић.

Симптом/М. М.