“Ovo” što sad vlada Srbijom neće priznati poraz na izborima, u to nema nikakve dileme, ističe dramski pisac Siniša Kovačević, koji je za zrenjaninsku KTV televeziju posle dužeg vremena komentarisao aktuelna politička zbivanja.
Kovačević kaže da će vladajuća ekipa na čelu sa predsednikom Srbije na parlamentarnim izborima, kad god do njih došlo, uraditi sve da pobedi “onim sredstvima koja su već usavršavali i koja su se za njih pokazala kao učinkovita”.
„Od uvoza glasača koji nisu iz Srbije, a stanovaće u ulicama sa brojem 0 ili u trafo-stanicama, preko bugarskih vozova, nesrećnika ucenjenih radnim mestom, zloupotrebe svih medija… da bi se, ako ni to ne bude dovoljno, moglo pribeći takođe marifetlucima toliko puta usavršavanim, poput direktnog falsifikovanja glasova, glasanja mrtvih, prebacivanja iz jedne kutije u drugu itd. Pa, ako ni to ne pomogne, biće tu i preletača. Svi se sećamo situacije kada je neko, gonjen potrebom da bude zaštitnik svih Srba pod kapom nebeskom, krišom noću prelazio administrativnu liniju sa KiM, i nakon silnih salvi uvreda na račun predsednika i režima, gle čuda, najedanput postao ministar (Milica Đurđević Stamenkovski, prim.). Ne bi trebalo, što je naravno po sebi zastrašujuće, da nas začude ni neki budući konvertiti lišeni svakog stida u nekom narednom navratu”, naveo je Kovačević.
On je istakao da stepen obnevidelosti prvog čoveka države zabrinjava, te da je tolika potreba da se “po svaku cenu (glupo) vlada i inati” neshvatljiva. “Kao da se ne prepoznaje potreba da se sve završi mirnim putem… Umesto da se udovolji zahtevu za izborima, vi imate potrebu da zasenite prostotu… Nećemo na izbore, nego ćemo da gradimo nacionalni stadion i delfinarijum. On hoće da ulupa u taj stadion (zasad) milijardu evra da bi se jednog dana taj stadion zvao “Aleksandar Vučić”; neće se zvati. Po njemu se ništa neće zvati…”, ističe Kovačević.
Prema njegovom mišljenju, bunt opštenarodni i studentski neće utihnuti jer je “grupni imaginarni organ, narodno trpilo, napuklo”. “U ovakvom jednom buntu kad pukne trpilo strah je kao mehur od sapunice, čini se da je večit a onda pukne i nestane”, navodi Kovačević.
Simptom/M. M.
