Адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић оценио је данас да би „лекс специјалис“ – Закон о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације локације бившег Генералштаба неизоставно, и без посебних иницијатива или предлога морао изазвати реакцију Уставног суда.
Шабић је у писаној изјавио навео да би Уставни суд, на основу члана 50 Закона о Уставном суду, морао самостално покренути поступак за оцену уставности тог закона, али је изразио сумњу да ће се то десити. Оценио је да ће нажалост, упркос томе што закон „у иначе урушен правни систем Србије уноси вишеструко опасну аномалију која потпуно поткопава правну сигурност и превазилази значај сваког појединачног случаја“, та реакција Уставног суда изостати.
Шабић је посебно указао на одредбу из члана 9 тог Закона, у којој се наводи да се „одлука о утврђивању зграда Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе оглашава ништавом и сматра се да објекти на локацији нису стекли својство нити имају статус културног добра“.
Таква реченица би се, како је навео, само евентуално, али само уз одговарајуће образложење, могла наћи у некој одлуци суда, али не и у закону. „А овакво произвољно и ни једним аргументом поткрепљено оглашавање правноснажног управног акта ‘ништавим’, односно непостојећим, у супротности је и са основним постулатима права уопште а и са уставним начелом поделе власти и скупштина је усвајајући ову одредбу изашла из своје уставом утврђене надлежности“, додао је Шабић.
Према његовим речима, и у нашој и у упоредној правној теорији, неопходна претпоставка ништавости управног акта су крупни правни недостаци који се могу тицати надлежности органа који га је донео, процедуре по којој је донет или његове садржине. „Али разлог ништавости акта ни у ком случају не може бити било чија жеља иза које стоје комерцијални, политички или ко зна какви други интереси“, нагласио је Шабић.
У системима заснованим на начелу поделе власти, како је додао, какав је бар по Уставу и српски, управне акте органа извршне власти могу, кад су за то испуњени услови, поништавати надређени органи извршне власти и суд, али не законодавни, политички орган, а да, ако он то ипак учини, као у конкретном случају, крши основни уставни принцип – начело поделе власти. „Оглашавајући ништавим потпуно законит управни акт надлежног органа скупштинска већина је направила недопустив преседан. Тим је не само бахато и грубо релативизовала, скоро обесмислила значај целог система заштите културних добара него, што је још важније и опасније, угрозила принцип правне сигурности генерално јер је практично најавила да исто може поновити кад год пожели, у било којој области“, оценио је Шабић.
Извор: Бета
