Професор психологије на београдском Филозофском факултету Драган Попадић рекао је да власт не брину много економски трошкови шаторског насеља испред Дома Народне скупштине, такозваног „Ћациленда“, ма колики да су, јер цену „ионако плаћају грађани Србије“. „Одржавање овог парамилитарног кампа има своју поприличну економску цену – изградња и одржавање саме насеобине и њене инфраструктуре, плаћање дневница житељима, плаћање полиције која камп обезбеђује, промене саобраћаја…“, указао је Попадић.

Према његовим речима, власт више мучи друга врста свакодневних трошкова – оних „на пропагандном плану“. „Најпре, ради се о очигледном руглу све са шаторима и клозетима постављеним у центру града, руглу поред којег свакодневно пролазе хиљаде Београђана, а чија слика се све више шири светом као слика и прилика режима у Србији“, оценио је Попадић.

Он сматра и да је „злокобна сврха овог парка“ све очигледнија, иако се она јавно не саопштава, уз оцену да „криминални миље окупљен у Ћациленду све више постаје метафора самог режима“. Сам камп, према његовој оцени, ван сваке сумње служи као заштитни прстен око Председништва и Скупштине, насељен „пре свега људима са криминалним досијеима, онима у које Вучић тренутно има највише поверења“, а полиција је ту да „ову групу штити и опслужује“. „Планирано је било да овај камп потраје док не прође опасност од онога што Вучић назива обојеном револуцијом, али опасност не пролази, па и ова насеобина већ месецима опстаје“, указао је Попадић.

Извор: Бета