Profesor psihologije na beogradskom Filozofskom fakultetu Dragan Popadić rekao je da vlast ne brinu mnogo ekonomski troškovi šatorskog naselja ispred Doma Narodne skupštine, takozvanog „Ćacilenda“, ma koliki da su, jer cenu „ionako plaćaju građani Srbije“. „Održavanje ovog paramilitarnog kampa ima svoju popriličnu ekonomsku cenu – izgradnja i održavanje same naseobine i njene infrastrukture, plaćanje dnevnica žiteljima, plaćanje policije koja kamp obezbeđuje, promene saobraćaja…“, ukazao je Popadić.
Prema njegovim rečima, vlast više muči druga vrsta svakodnevnih troškova – onih „na propagandnom planu“. „Najpre, radi se o očiglednom ruglu sve sa šatorima i klozetima postavljenim u centru grada, ruglu pored kojeg svakodnevno prolaze hiljade Beograđana, a čija slika se sve više širi svetom kao slika i prilika režima u Srbiji“, ocenio je Popadić.
On smatra i da je „zlokobna svrha ovog parka“ sve očiglednija, iako se ona javno ne saopštava, uz ocenu da „kriminalni milje okupljen u Ćacilendu sve više postaje metafora samog režima“. Sam kamp, prema njegovoj oceni, van svake sumnje služi kao zaštitni prsten oko Predsedništva i Skupštine, naseljen „pre svega ljudima sa kriminalnim dosijeima, onima u koje Vučić trenutno ima najviše poverenja“, a policija je tu da „ovu grupu štiti i opslužuje“. „Planirano je bilo da ovaj kamp potraje dok ne prođe opasnost od onoga što Vučić naziva obojenom revolucijom, ali opasnost ne prolazi, pa i ova naseobina već mesecima opstaje“, ukazao je Popadić.
Izvor: Beta
