Стотине људи широм Србије добиле су отказе или су премештене на нижа радна места због подршке или учешћа у протестима, али и због одбијања да иду на скупове Српске напредне странке. На удару режима су и јавни и приватни сектор, показује истраживање БИРН-а.
Шеснаест година Андреа Беседеш предавала је у основној школи у Бајмоку, углавном математику и информатику. Пошто су у новембру широм земље почели протести због смрти 16 особа у Новом Саду, у школи је држала часове од 30 минута, у знак подршке и у складу са законом. Када су студенти пролазили кроз Бајмок, у фебруару и мају, организовала им је дочек. Одмазда је уследила брзо: ова наставница у касним педесетим од 1. септембра остала је без посла, јер је школа одлучила да јој не продужи уговор. „Не да су ми све узели, то је глупо рећи, али ја сам толико волела свој позив. А још је важно да сам имала осми… требало би да имам осми разред и они две недеље нису имали разредног старешину, јер или нису нашли, или кога су питали, једноставно није хтео после мене да преузме моју позицију… И деца су веома… ја сам везана за њих, а и они су били исто за мене“, каже Беседеш.
У новембру је тадашња Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић донела мишљење којим се отпуштање Беседеш описује као политичка дискриминација и школи налаже да је врати на посао и упути извињење. Рок да школа обавести канцеларију повереника о предузетим мерама је истекао, а Беседеш није добила ни посао назад, ни извињење. Режим Александра Вучића не обрачунава се само са запосленима у школама, наводи БИРН. Одмазда над неистомишљеницима захватила је целу земљу и све секторе.
Више од 100 људи поделило је са БИРН-ом искуства – међу њима су наставници и универзитетски професори, здравствени радници, ИТ стручњаци, трговци, инжењери, радници градских комуналних предузећа, пилоти, новинари, општински службеници, правници, војници, уметници. БИРН је обавио детаљне интервјуе са њих 40. Неки су радили у јавној управи, неки у предузећима у потпуном или делимичном државном власништву, а други у приватним компанијама; сви су рекли да су добили отказ, премештај или били изложени узнемиравању јер су подржали студентске захтеве или одбили да учествују у контра-протестима које је организовала Српска напредна странка, СНС. „Чак и неутрални више нису смели бити неутрални. И њих су кажњавали“, рекао је за БИРН извор из Министарства пољопривреде који је желео да остане анониман.
Бранкица Јанковић, која је до децембра била повереница за заштиту равноправности Србије, каже да су притужбе на политичку дискриминацију раније биле спорадичне, али да је њена канцеларија ове године отворила 54 предмета. „Број формираних предмета није исти као укупан број обраћања, ту нису укључени сви људи који су долазили или звали, тако да је стварни број знатно већи“, објашњава Јанковић.
Откази због подршке протестима
Према подацима Независног синдиката просветних радника и медијском мониторингу невладине организације Грађанске иницијативе, више од 100 наставника остало је без посла у таласу отпуштања пред нову школску годину, а смењено је најмање 25 директора школа.
Марко Миливојевић, наставник историје, радио је седам година у основној школи у северном делу Косовске Митровице и стајао на шеснаестоминутним тихим бдењима за жртве трагедије на железничкој станици у Новом Саду. Након летњег распуста није се вратио на посао, јер му је уговор истекао и није био продужен, наводи БИРН. „Нису то ни протести, него просто 16 минута тишине. Није излазило пуно људи и просто се знало ко излази. Излазило је негде од 70, 80 до 100 људи. И увек када је било 16 минута тишине, излазило је то у локалним новинама, на локалним порталима и онда то није могло се сакрије. Мада ја нисам ни желео да кријем“, каже Миливојевић. Већ годинама су му у више наврата претили да ће остати без посла и држали га на минималном проценту часова јер је одбијао да иде на митинге владајуће странке. Зна да је у његовој школи без посла остала још једна особа. Иако му нико није рекао да му уговор није продужен због давања почасти жртвама новосадске трагедије, каже да „није било ниједног другог разлога“ да му школа не продужи уговор.
Док неким саговорницима БИРН-а послодавци нису директно или експлицитно помињали протесте, другима јесу и усмено и писано. У Ер Србији су запосленима слали мејлове упозорења због објава на приватним, личним друштвеним мрежама, уз образложење да оне утичу на „радну атмосферу и дисциплину“. „Они се ту увек позивају на члан неки етички кодекс, где има да нама није дозвољено да у име компаније износимо ставове, итд. Што, наравно, никада није било у име компаније. Ја сам увек своје ставове износила на свом Инстаграму који је, бy тхе wаy, закључан“, испричала је особа која је добила отказ у овој компанији. Ер Србија није одговорила на питања БИРН-а о притисцима на запослене и отказима.
Отказе је добило и најмање четворо људи из Привредне коморе Србије, затим неколико особа које су радиле у општинским управама у Шапцу, Власотинцу и Горњем Милановцу, локалним водоводима, геодетском заводу, републичким инспекцијама, пореској управи, ЕПС-у.
Ни приватни сектор није имун на отказе због подршке протестима
Одмазда није ограничена само на јавни сектор. Једна особа је рекла да је била приморана да потпише споразумни раскид радног односа након што је поделила објаву на приватним друштвеним мрежама. „Овде не можеш да се бавиш политиком“, било је објашњење послодавца.
На другом крају земље, радник приватне фирме који је подржао протесте каже да је власник дошао у канцеларију и „рекао да су га звали са врха СНС и рекли му да мора да ми да отказ“.
Који закони су прекршени?
Марио Рељановић, стручњак за радна права и виши научни сарадник Института за упоредно право у Београду, објашњава да у таласу отказа има и случајева када није прекршен Закон о раду, али да оно што им јесте заједничко је кршење Закона о забрани дискриминације.
Према његовим речима, Устав и закони штите право на грађанске слободе како у физичком, тако и у дигиталном простору, што не треба мешати са политичким деловањем на радном месту: „Причање о друштвеним стварима, друштвено-актуалним стварима, није политика. Ако кажем да ћу ићи на протест, ни то није политичка активност. Ако кажем, сада би требало да се учланиш у ту и ту партију, да идеш на њихов митинг – то је политичко деловање.“
Како је рекао, појединци могу да раде шта год желе током паузе за ручак, викендом и на друштвеним мрежама. „Свако може да иде на 16 минута тишине или може што год да ради на тој паузи. Све док је ван просторија послодавца, може да се огрне у слику Александра Вучића и да плеше у улици. Значи, потпуно је све једно што ради, само је битно да то не ради у име послодавца“, каже Рељановић.
Медији су већ извештавали и о другим врстама одмазде према приватницима – некима су просторије нападали унајмљени батинаши, а некима долазиле инспекције. „Послали су три инспекције у року од неколико месеци“, рекао је један власник малог бизниса у граду у западној Србији. „Срећом, у мом случају нису успели ништа да пронађу.“
Неколико предузетника рекло је да су изгубили послове са јавним предузећима или компанијама за које су радили као подизвођачи на јавним пословима. „Позвали су ме на састанак, где ми је директор рекао да су они задовољни са сарадњом са мном и да би желели да се она настави, али како сам подржао протесте, они не желе да имају проблема. Слична или иста прича је била и са другим јавним предузећима којима сам пружао услуге више од деценије […] То се даље наставило и са скоро свим приватним фирмама којима сам годинама пружао услуге, а имају везе са СНС-ом“, написала је једна особа из Новог Сада.
Отпуштања због одбијања запослених да иду на СНС митинге
Многи људи који су разговарали са БИРН-ом, али су желели да остану анонимни, заправо су изгубили посао не зато што су подржавали протесте, већ зато што су одбили да дођу и пруже подршку Српској напредној странци.
Један запослени у јавном сектору каже да се пре готово деценију, учланио у СНС како би могао да добије посао у државној здравственој установи. Тада је отишао на два митинга напредњака и затим престао да се одазива на позиве начелнице да иде на режимске митинге. Иако су му се уговори годинама обнављали, од почетка студентских протеста почели су да му их продужавају из месеца у месец. „Од тада је било да ме позове начелница на телефон и каже ‘имаћемо митинг сутра, идеш? Не идем. Али, истиче ти уговор‘. То је тако било годинама“, каже он. На крају су га позвали да током анти-владиних протеста у његовом граду обезбеђује просторије локалног одбора Српске напредне странке. Када је то одбио, изгубио је посао. Још неколико његових колега остало је без посла. „Нисам за ову власт. Свашта се дешавало у Србији и свашта се дешава… да на сред улице могу да убију човека и да за то нико не одговара. Ја стварно нећу да будем за такав народ“, рекао је он.
Ненад Комненов је један од неколико запослених који су изгубили посао у новосадском Пастеровом заводу, националној лабораторији за беснило, након што су одбили налог директорке да иду на митинг СНС-а. „Цела прича је мање-више ескалирала у јануару. Требало је да се одржи онај митинг, који је на крају одржан у марту у Сремској Митровици […] Директорка је нас петнаесторо, шестнаесторо звала на појединачне разговоре где је са сваким појединачно у кабинету разговарала, где би прво изнела шта јој се не свиђа у вашем раду, а онда је сугерисала да би требало са неким од чланова породице да идете организовано на митинг Српске напредне странке. Ту је отприлике, па више од половине људи, па половина људи отприлике је рекла да не намеравају“, рекао је Комненов за БИРН. Они који су то одбили, наредног месеца су изгубили 30 одсто месечних примања, а потом је четворо њих добило и отказе. Они тренутно воде судски поступак против Завода. Из Пастеровог завода нису одговорили на питања БИРН-а.
Широм земље, људи на руководећим позицијама такође су деградирани или смењени јер су одбили да наложе својим подређенима да присуствују митинзима „напредњака“. Једна особа је за БИРН рекла да је присуствовала једном митингу Српске напредне странке, називајући то „црном мрљом“ у свом животу, али је касније одбила да својим запосленима прослеђује сличне поруке.
У Телекому Србије многи запослени страхују од губитка посла због одбијања да одлазе на митинге СНС-а. Три независна извора потврдила су за БИРН да се од запослених константо тражи да подрже режим. Из Телекома нису одговорили на питања БИРН-а до објаве текста. „Директорка дирекције у којој радим константно шаље Вибер поруке да су потребни људи за контра-протесте и митинге. Људи НЕ ЖЕЛЕ да иду, подржавају младост Србије и своју децу, студенте и ђаке. Она је упорна, ми је игноришемо, али оволики притисак постаје неиздржив“, написала је једна особа.
Оваква пракса, међутим, није нова. Особа која је раније радила у локалној самоуправи једне од 17 београдских општина, рекла је БИРН-у да је прво опоменута зато што је присуствовала грађанском скупу након убистава у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду, и Дубони и Малом Орашју у мају 2023. године. „То је потпуно скуп један спонтани, грађански […] У том тренутку, ви толико сте се немоћни да не знате шта друго да урадите, него ето, бар покажете неки вид незадовољства.“ На скуп је отишла са колегиницом, која је објавила фотографију на Инстаграму. Следећег дана позване су код начелника општинске управе. „Рекао нам је: ‘знате зашто сте овде’. […] Није нас ни у очи погледао зато што је то очигледно није била његова одлука. Само нам је рекао ‘бићете премештене на друга радна места зато што, као сте били на протестима које организује опозиција‘ и тако даље, ми смо рекле у реду и добиле смо решење за премештаје“, присећа се она.
Убрзо након тога, Вучић је организовао велики скуп у Београду и речено им је да морају да присуствују. „Тад сам ја добила позив од руководства да дођем на тај скуп и да се покајем. И када сам то одбила, било је јасно да ћемо на неки начин бити малтретиране. […] Наставиле смо да идемо по протестима, ја сам после тога у међувремену дала отказ, нашла други посао“, рекла је за БИРН.
После просвете, здравство је сектор из ког се новинарима БИРН-а јавило највише људи наводећи да су добили отказе, деградацију позиције или премештај.
Извор: Бета
