Александар Ивановић, вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе Града Београда, у свом исказу пред Тужилаштвом за организовани криминал описао је како је министар културе Никола Селаковић више пута од њега захтевао да достави „предлог“ за укидање заштите са Генералштаба, иако за такав документ није имао овлашћења, док су из Министарства културе тражили и да лично састави образложење, јер директор Републичког завода „није способан“ да то уради.
Министар културе Никола Селаковић је 10. јула 2024. године лично тражио од вршиоца дужности директора Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Александра Ивановића, да достави документ у коме се предлаже укидање својства културног добра за Генералштаб у центру Београда. Ово је 29. септембра 2025. године на саслушању у Тужилаштву за организовани криминал рекао Александар Ивановић, наводећи да је одбијао такав захтев, да је јасно рекао да нема овлашћења да пошаље такав предлог одлуке, али и да је на крају попустио под министровим притиском, те да не мисли да је починио било какво кривично делом.
Додао је да му је Селаковић „четири пута тражио” да документ понесе назив „предлог”, а да је Славица Јелача, секретар у Министарству културе, која је такође била присутна на састанку, то тражила још два пута, наводи БИРН. „Ја сам то предложио да направимо у форми мишљења стручног, зато што ја као директор, односно вршилац дужности директора београдског Завода немам никаква овлашћења, нити могу да произведем било какво правно дејство у смислу процедура или поступка брисања својстава културних добара. Међутим, он је на велико инсистирање захтевао да то баш буде у форми речи ‘предлог’, иако сам текст по себи није ни концепт, већ један кроки нечега што апсолутно нисам знао чему би могао да послужи”, рекао је Ивановић о предлогу одлуке који је доставио Министарству културе.
Ивановић је више пута замолио министра да уважи његову молбу да то остане на нивоу мишљења или објашњења „како би ситуација била потпуно јасна”. Он је био свестан да, као директор Градског завода, нема надлежност да шаље овакве предлоге одлука, већ да је за то надлежан Републички завод, као и да иза тог предлога треба да стане читав тим стручњака. Убеђивао је министра Селаковића да би тај документ требало да има форму “мишљења”, а не предлога, али Селаковић је био неумољив. „Међутим, знате, нисам хтео, те сам се, именован сам тек, то је месец дана било од именовања, знате, ако смем да кажем народски – министарска се не одбија. Зашто сам то урадио – зато што сам знао да тиме не почињавам кривично дело и да то нема правно дејство”, рекао је Ивановић у Тужилаштву.
Ивановић је такође изјавио да му је директор Републичког завода за заштиту споменика културе, Горан Васић, рекао да није могао да избрише Генералштаб из централног регистра непокретних културних добара, јер стручњаци из његовог завода нису хтели да му дају администраторски приступ Регистру, који је у електронској форми. Уједно, Ивановић је објаснио да му је Министарство културе накнадно тражило да направи образложење предлога одлуке за скидање заштите са Генералштаба, јер, како су му рекли из министарства, директор Републичког завода за то „није способан”.
Александар Ивановић, Горан Васић и Славица Јелача, секретар у Министарству културе, су осумњичени да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја. Васић је, према сопственом признању у тужилаштву, фалсификовао документ тако што је узео број са предмета којим моли Министарство културе да му реши стамбено питање и под тим бројем сачинио тражени предлог одлуке за Генералштаб. Користећи оваква документа која су Васић и Ивановић доставили Јелачи, она је сачинила предлоге одлука којима се скида заштита са зграда Генералштаба, као и са околног земљишта. На основу те и друге документације коју је касније Ивановић предао Јелачи, Влада Србије је у новембру 2024. године усвојила одлуке којима Генералштаб и околно земљиште губе својство културног добра.
Све ово је урађено зато што је у име Владе Србије тадашњи министар Горан Весић у мају 2024. потписао уговор са компанијом Аффинитy Глобал Девелопмент, у власништву Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа. Овим уговором, који је потписан тајно, без икаквог учешћа или сазнања шире јавности, предвиђено је уступање земљишта Генералштаба инвеститору на 99 година без накнаде ради изградње луксузног хотела „Трамп” и великог стамбеног комплекса. Предвиђена је и изградња меморијалног центра о НАТО бомбардовању тадашње СР Југославије из 1999. године, а пре свега тога потпуно „чишћење” терена о трошку државе Србије. Уговором је предвиђено да Србија има 22,5 одсто власништва у заједничком предузећу.
Средином новембра БИРН је објавио делове саслушања осумњичене Славице Јелаче, вршиоца дужности секретара у Министарству културе, на основу којих је реконструисано како су фалсификовани документи о скидању заштите са Генералштаба доспели у Министарство културе и како су кроз систем циркулисали све до Владе Србије. У том тексту откривена је улога Славице Јелаче, која је на основу незаконито сачињених папира припремила предлоге одлука за Владу. Наставак приче доноси исказ Александра Ивановића, који открива како су се притисци кретали из министарства ка струци и назад.
Влада “завршила посао”, али стручњаци одбијају да потпишу
У новембру 2024. деловало је да је највећи део посла био завршен. Влада Србије је усвојила одлуке којима се укида својство културног добра са зграда Генералштаба и дела околне просторне културно-историјске целине уз Улицу кнеза Милоша у Београду. Чинило се да су били испуњени предуслови да се почне са спровођењем уговора који је неколико месеци раније, у мају 2024, потписао тадашњи министар грађевинарства Горан Весић. Међутим, ствари су тек тада почеле да се компликују.
Влада је одлуке донела у четвртак 14. новембра 2024, а у недељу пре подне, 17. новембра, на телевизији Н1, изјаву је дала Естела Радоњић Живков, конзерваторка и тадашња заменица директора Горана Васића у Републичком заводу. Она је изјавила да Завод никада није послао образложен предлог одлуке у Министарство културе којим би се Генералштабу укинуло својство културног добра, као и да нико од стручњака из Завода није урадио неопходни елаборат на ту тему. Иако је Влада Србије усвојила поменуте одлуке, Републички завод за заштиту споменика културе никада није избрисао зграде Генералштаба из свог Централног регистра споменика културе.
Према речима Александра Ивановића на саслушању у Тужилаштву за организовани криминал, управо на ово му се у марту 2025. жалио директор Републичког завода Горан Васић. Тада су из Министарства културе тражили од Ивановића да Градски завод, као територијално надлежан, покрене поступак скидања забележби у Катастру непокретности. Ивановић је то одбио, објаснивши да прво централна установа културе треба да обрише културно добро из својих регистара. Међутим, испоставило се да стручњаци из централне установе културе, Републичког завода, то неће да ураде, а да директор Васић нема начина да их на то натера. „Да, ја имам намеру то да урадим, али немам админ број да уђем у Регистар, пошто је он у електронској форми. То имају неки људи у мојој кући који ми то не дају“, рекао је Васић Ивановићу.
Директор Градског завода објаснио је и како је дошло до тога да он пише неопходно образложење предлога одлуке које ће Министарство културе послати Влади Србије, а не надлежни Републички завод. „Пошто су ми саопштили да господин Васић није способан да процедуру изведе до краја и да је питање струке постављено ко ће писати образложење одлуке, Славица Јелача ме је замолила поново да дођем, онда ме је министар поново телефоном позвао након неколико месеци, мислим да је то био новембар `24. године (…) с тим у вези министар је као стручњака ме позвао и замолио, каже: ‘Пошто сте стручни, можете ли да нам саставите неки текст стручно-научног мишљења који бисмо ми касније претварали у одлуку опет на начин на који ми сматрамо да треба. Само да знамо одакле да почнемо, са чиме да радимо’.“
Селаковић: „Озбиљан усташа”
„Естела на Н1 пре пет минута даје изјаву за твој РЗ (Републички завод), да твој РЗ није учествовао у скидању заштите са Генералштаба”, гласила је порука коју је директору Васићу послао 17. новембра Александар Ивановић, директор Градског завода за заштиту споменика културе. „Без моје сагласности“, одговорио му је Горан Васић. Сутрадан, у понедељак, 18. новембра, ствари су постале још горе по Васића.
Републички Завод за заштиту споменика културе је написао, а Н1 објавио писмо овог Завода Влади Србије и Министарству културе, у коме се наводи да је Влада Србије својим одлукама да избрише Генералштаб из Регистра непокретних културних добара грубо прекршила Закон о културном наслеђу. Истог дана, у Републички завод су дошли агенти БИА, наводно због намере запослених у Заводу да поменуто писмо упуте Влади Србије.
Директору Васићу је те вечери стигла још једна порука, овог пута од министра културе Николе Селаковића. Селаковић је Васићу послао линк са портала “Нова српска политичка мисао”, укључујући и поменуто писмо Стручне службе Републичког завода за заштиту споменика културе.
“Видим…”, одговорио је Васић министру. “Да ли је потребан одговор са моје стране на ово. Осим да је урађено без консултација и сагласности? Шта су даљи кораци?”, упитао је Васић.
“Не треба одговор”, написао је министар Селаковић ћирилицом. “Послао сам да то видиш. Треба да видиш ко је то предводио. Сутра ћемо да се видимо и да причамо о томе.”
Но, директор Васић је већ знао о коме је реч. “Већ сам проверио, Естела”, написао је Васић.
“Озбиљан усташа”, одвратио је Селаковић.
Директор Васић је лајковао поруку.
Десетак дана касније Естела Радоњић Живков је разрешена функције заменице директора Републичког завода, на свој захтев.
Извор: Н1
