Сведоци смо свакодневног одласка младих из Зрењанина те инфраструктурног и естетског пропадања града, а негативан тренд видимо и у сфери привреде. Компанија Дрекслмајер напушта град, погон Новареса је затворен крајем прошле године, а сада своју канцеларију у Зрењанину затвара и компанија Леви9.
Холандска компанија Леви9 објавила је да, после 12 година, затвара своју канцеларију у Зрењанину и истовремено смањује број запослених на преостале две локације – у Новом Саду и Београду. Ова одлука, како наводе из компаније, није повезана са индивидуалним учинком запослених, већ са ширим променама у индустрији. Додају да су тренутно фокусирани на пружање подршке запосленима који су погођени овом одлуком, кроз отпремнине и додатне мере.
Неко би рекао да је ово „нормална“ и очекивна ствар јер се ИТ сектор у Србији суочава са све израженијим таласом отпуштања. Међутим, у Зрењанину је затварање компанија прешло у свакодневицу. Притом се не затварају само мале, породичне компаније, већ и оне велике које у граду послују више од деценије.
Тако је Дрекслмајер, који је запошљавао неколико хиљада радника, одлучио да после 17 година, стави кључ у браву у Зрењанину. Из ове компаније су поручили да због пада обима производње у аутомобилској индустрији широм Европе и због тога што није добио накнадни пројекат, Дрекслмајер мора постепено да затвори своју фабрику и оконча све активности.
И док се још нисмо опоравили од шока услед ове вести стигла је и нова – да свој погон у Зрењанину затвара компанија Новарес и да 120 људи остаје без посла. Само неколико месеци раније тај погон представљен је као изузетно важан за град, градоначелник је рекао да је реч о стабилном инвеститору те да се очекује ширење производње. Међутим, врата Новареса у Зрењанину су затворена.
Зрењанин је током периода СФРЈ био један од најважнијих индустријских центара у земљи, а његов развој заснивао се на неколико великих фабрика које су запошљавале хиљаде радника и биле носиоци привреде. Пословали су: Југоремедија, Луксол, Комбинат Серво Михаљ, Шинвоз, Радијатор, БЕК, Житопродукт, фабрика шешира, фабрика намештаја и друге.
Данас, Зрењанин је, небригом представника власти, од кључног привредног центра дошао до позиције последње рупе на свирали. Данас у овај град не долазе нови инвеститори, не отварају се нове фабрике, а постојеће канцеларије и погони се затварају. Град сада више не напуштају само млади како би се школовали у већим градовима. Данас град напушта све већи број радно способног становништва у потрази трбухом за крухом. А ако се овако настави Зрењанин ће заиста постати град духова, како га већ многи називају.
