Градови у Србији потрошили су више од 133 милиона динара односно око 1,14 милиона евра током прошле године за регистрацију, осигурање и поправке службених возила, а Нови Сад заузима прво место на тој листи са рекордних 23,9 милиона динара односно око 205.000 евра, показали су подаци до којих је дошла новинска агенција Бета.
Агенција је послала захтеве за приступ информацијама од јавног значаја свим градовима у Србији (укупно 28), а 26 градских управа је доставило одговоре, на основу којих се види да поседују укупно 785 возила.
Нови Сад је рекордер и по броју службених возила (110), а следе га Београд (91), Суботица (45), Панчево (44), Зрењанин (42) и Крагујевац (39).
Најмање службених аутомобила имају Врање и Прокупље (11), Лозница (12), Јагодина (13), Кикинда и Вршац (14).
Подаци показују да висина трошкова није нужно повезана са бројем возила, јер поједини градови са мањим возним парковима издвајају у просеку више новца по аутомобилу од градова који имају знатно већи број службених возила.
Суботица предњачи када је реч о просечном износу који годишње издваја за регистрацију и одржавање сваког службеног возила пошто троши више од 326.000 динара за ту намену, а следе је Зрењанин са око 319.000, Нови Пазар са 311.000, Панчево са 287.000 и Сремска Митровица са нешто више од 251.000 динара.
У одговору који је доставио Београд пише да престоница поседује 91 службено возило, али да води евиденцију о трошковима само за 25 аутомобила, чије одржавање у просеку кошта око 88.000 динара, док о остатку брину градске општине и јавна предузећа којима су та превозна средства уступљена.
Бор и Ужице нису доставили тражене податке новинаској агенцији Бета.
Власник једног београдског ауто-сервиса Небојша Марковић казао је за Бету да на цену одржавања службених аутомобила утиче више фактора међу којима су најважнији старост возила, цена возила и категорија возила, а да су трошкови знатно већи ако се поправке врше у овлашћеним сервисима.
„Радни сат у овлашћеном сервису кошта око 12.000 динара, а цена радног сата у неовлашћеном сервису иде до 4.800 динара. С друге стране, да би возило било у гаранцији, неопходно га је одржавати у овлашћеном сервису“, навео је Марковић.
Бета је од градских управа тражила и спискове свих службених возила који садрже податке о моделу и годишту аутомобила, а на основу тих података види се да је већина превозних средстава старија од пет година, па самим тим више није под гаранцијом.
„На списку видимо да је у Суботици 35 од 45 возила старије од пет година. Ти аутомобили се не одржавају у овлашћеним сервисима пошто је то много скупља опција, али се старија возила чешће кваре“, казао је Марковић.
По његовим речима, градови у службена возила убрајају и специфична теретна возила која се користе за одржавање путева, аутобусе за превоз деце и возила за превоз особа са инвалидитетом, а поправке тих превозних средстава су веома скупе због њихових специфичних карактеристика.
„Код Новог Пазара примећујем да нису исте категорије возила на списку. Одржавање Шкоде која је 2012. годиште кошта можда око 180.000 динара, али одржавање Каравела транспортера може да кошта и 2.000.000 динара пошто је реч о ретком возилу специфичне намене за које су делови скупи“, тврди Бетин саговорник.
Он истиче да високи просечни износи које троше Суботица, Нови Пазар и Зрењанин за одржавање возног парка нису нереални када се узму у обзир све околности и чињеница да су током последње деценије аутомеханичарске услуге драстично поскупеле.
По подацима које је добила агенција Бета, најмање новца за службене аутомобиле су током 2025. године издвојили Врање које је потрошило 600.000 динара, Прокупље и Јагодина са око 1,3 милиона, Крушевац и Кикинда са 1.6 милиона динара.
Марковић сматра да подаци које је доставило Врање нису реални и да су трошкови одржавања њиховог возног парка већи.
„Није могуће да одржавање Шкоде Октавије из 2019. године кошта 36.000 динара. Само регистрација је скупља од тог износа. Немају логике ови подаци“, тврди он.
Бета је затражила од градских управа податке о броју возила и трошковима регистрације, осигурања и одржавања возног парка, а ту не улазе износи који су исплаћени за гориво, плате возача као и други издаци у вези са возним парком.
Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија казао је да подаци до којих је Бета дошла на први поглед указују на то да се у неким градовима поступа економичније него у другим и да би требало отворити питање рационалности поступања код оних који плаћају значајно више.
„Код анализе података је ипак потребан опрез. Према нашем искуству, све је чешћа појава да органи власти, међу којима су и локалне самоуправе не купују аутомобиле (ни нове, ни половне), већ да користе разне варијанте лизинга. У том случају су годишњи трошкови по једном аутомобилу већи. Поред тога, да би се проценило да ли је коришћење возила било економично, није довољно гледати само број аутомобила које неки град користи, већ и пређену километражу“, навео је Ненадић.
Упитан зашто информације о службеним возилима нису централизоване и јавно доступне, Ненадић одговара да тренутно не постоји законска обавеза да се те информације објављују, не само централизовано, већ ни по појединим јавним институцијама.
„Једино за шта смо успели да се изборимо јесте обавеза сваког органа власти да у свом информатору о раду наведе податке о броју службених возила, али су и ту подаци прилично неажурни“, казао је Бетин саговорник.
Медији су последњих година у више наврата писали о злоупотребама службених возила у личне и страначке сврхе, поготово током изборне кампање, а Ненадић додаје да постоје начини да се томе стане на пут.
„Верујем да би од велике помоћи било када би постојале базе података о коришћењу службених возила, али и дужност да се она означе на неки свима препознатљив начин и да онда грађани који уоче возило на неком ‘сумњивом’ месту, на пример испред просторије у којој се одржава страначки скуп, за празник у Врњачкој Бањи или на Копаонику или у шопинг центру, да имају коме да пријаве такав случај“, закључио је Ненадић.
Председник нишке Градске општине Медијана, једине локалне самоуправе на чијем челу нису представници Српске напредне странке (СНС) или њихови коалициони партнери, Младен Ђурић из Групе грађана „Др Драган Милић“ један је од ретких јавних фукнкционера који се одрекао службеног возила рекавши да намерава да прода службену Шкуду Суперб и од тог новца купи комби за превоз особа са инвалидитетом.
Он је за Бету рекао да тај план још увек није реализован пошто Град Ниш није градској општини Медијана дао сагласност да то учини, али да Шкода стоји паркирана и да је он и чланови већа не користе.
„За потребе наших активности ми користимо градски превоз, бицикл или идемо пешке. Верујем да смо једина општина у Србији која прошле године није расписивала набавку за гориво пошто смо имали залихе из 2024. године“, казао је Ђурић.
По његовим речима, више пута је чуо коментаре да је та мера популистичка, али га то не погађа пошто су он и његове колеге доказали да је могуће функционисати и без службеног возила.
Извор: Бета
