Некадашња ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић оценила је да власт покушава да дискредитује тај Универзитет, додајући да пласман у групу од 501. до 600. места на новој Шангајској листи није значајан пад, већ уобичајена флуктуацију која се може очекивати код универзитета у државама са скромним финансирањем науке.
„То су мале флуктуације које се дешавају свим универзитетима, поготово универзитетима који реално имају тако скромно финансирање као што универзитети и наука имају у Србији“, казала је Иванка Поповић, коментаришући податак да је прошле године Универзитет у Београду био боље пласиран и налазио се међу 500 најбоље рангираних светских универзитета.
Она је оценила да се резултат Шангајске листе покушава искористити за политички обрачун са Универзитетом у Београду, који се у јавности идентификује као један од носилаца студентских протеста.
„Мислим да је ово прилика за један политички обрачун против универзитета, пошто се универзитети идентификују као носиоци друштвене побуне, као место одакле је проистекао студентски протест и студентски покрет“, рекла је Иванка Поповић.
Она сматра да власт чињеницу о паду на Шангајској листи жели да искористи за дискредитацију Универзитета у Београду и његовог руководства.
„Мислим да власт жели да искористи чињеницу о паду на Шангајској листи да би остварила своје политичке циљеве, а то је дискредитација универзитета и дискредитација руководилаца универзитета“, навела је Иванка Поповић.
Говорећи о самом начину рангирања, она је објаснила да Шангајска листа обједињује више показатеља, међу којима су број објављених научних радова, број високо цитираних радова и број високо цитираних истраживача.
Према њеним речима, управо категорија високо цитираних истраживача може значајно да утиче на пласман универзитета, посебно у веома конкурентној групи институција које се налазе око 500. места.
„Неколико поена може вас подићи или спустити за 30 до 50 места“, рекла је Иванка Поповић, додавши да је Универзитет у Београду претходних година имао високо цитираног истраживача, професора Петра Сеферовића са Медицинског факултета, док је ове године тај допринос изостао, што је, према њеној оцени, утицало на губитак неколико поена и овогодишњи пласман.
„То не говори о општем квалитету онога што се дешава на Универзитету у Београду. Ово није ништа страшно и представља уобичајену флуктуацију везану за такве појаве“, рекла је Иванка Поповић.
Она је подсетила да је Универзитет у Београду и даље једини универзитет из Србије који се последњих година континуирано налази на Шангајској листи, док Универзитета у Новом Саду већ неколико година нема међу првих 1.000.
Додала је и да је Универзитет у Београду и даље боље рангиран од универзитета у Љубљани и Загребу.
„Све то заједно је, мислим, бура у чаши воде, и цела ова акција има само и једино за циљ да блати Београдски универзитет“, оценила је Иванка Поповић.
Упитана да ли су студентске блокаде могле да утичу на овогодишњи пласман Универзитета у Београда, она је рекла да то није могуће, јер је од истраживања до објављивања научног рада потребан дужи период.
„Потребно је неко време да се од истраживања стигне до објављеног научног рада. То је процес који траје од годину до две године, што значи да нешто што се дешавало прошле године не може утицати на листу ове године“, објаснила је она.
Према њеним речима, тек од 2028. године могле би да се виде евентуалне последице блокада, укључујући и последице Уредбе којом је од марта прошле године до јула ове године била умањена сатница за научноистраживачки рад.
Поповић је подсетила да је сличан пад пласмана Универзитета у Београду забележен и 2021. године, када је, како је објаснила, на резултат утицала промена петогодишњег периода који се узима у обзир при процени најцитиранијих радова.
„У тој врло конкурентној групи универзитета до 500. или 600. места мала промена у броју бодова може драматично да утиче на позицију универзитета на листи, али то не говори ништа о суштинском учинку Универзитета у Београду“, рекла је Иванка Поповић.
Она је апеловала да се резултат Шангајске листе не сензационализује и да се академска питања не мешају са политичким.
„То су стварно академске ствари које не треба мешати у политичке. Ово је чињеница сада: видимо да власт управо то покушава, да нешто што је чисто академска ствар баци у политичку сферу, и то није у реду“, казала је Иванка Поповић.
Извор: Данас
