Радничка партија саопштила је да су преговори о минималној заради у Србији фарса која траје годинама, јер нема дијалога, равноправности, ни стварног утицаја радника, а минималац је у Србији постао правило, а не изузетак.
„Сваке године синдикати траже више, послодавци нуде мање. На крају Влада одлучи сама, а радници остану празних руку. То није социјални дијалог. То је добро увежбана представа у којој је исход унапред познат, а једини губитник је увек радник“, наведено је у саопштењу.
Како је указано, сценарио у вези са одређивањем висине милималне зараде у Стрбији је увек исти.
„Ако нам се исти проблем враћа сваке године, онда морамо да признамо да систем не функционише. Не можемо више да расправљамо о томе да ли ће минималац бити 600 или 650 евра док људи од тих плата не могу нормално да живе. Морамо да разговарамо о томе како се формирају све зараде у Србији, колико вреди рад и зашто је минималац постао правило, а не изузетак“, казао је посланик Радничке партије и председник Удружених синдиката Србије Слога Жељко Веселиновић.
Зато у Радничкој партији сматрају да је право питање – зашто је минималац у Србији постао правило, а не изузетак.
Истакли су да се овај проблем мора коначно отворити као кључно економско и друштвено питање у Србији.
„Тражимо да се одмах након овогодишњег циклуса преговора покрене озбиљан разговор између Владе, синдиката, послодаваца и стручне јавности о новом систему утврђивања минималне зараде. Циљ не сме бити колико ће минималац бити већи. Циљ мора бити да минимална зарада престане да буде нормална плата и врати се својој сврси, а то је да буде крајња, последња заштитна граница испод које нико не сме да падне“, наведено је у саопштењу.
Радничка партија је указала и на потпуну нетранспарентност репрезентативности социјалних партнера.
„Унија послодаваца Србије, како тврди наступа у име 133.000 послодаваца, али нико не зна ко се крије иза тог броја. Нико не зна колико је међу њима микро, малих, средњих и великих предузећа и колико запослених запошљавају“, пише у саопштењу.
Додаје се да се Србија данас у великој мери ослоњена на стране инвеститоре и мултинационалне компаније које запошљавају десетине хиљада људи и чине значајан део производње и извоза.
„Зато се мора знати да ли структура послодавачког удружења заиста одражава структуру српске привреде и да ли за преговарачким столом седе они који представљају највећи део запослености и економске активности. Ако не седе, онда преговори нису легитимни“, наведено је у саопштењу.
Из Радничке партије су истакли да излазе на изборе јер желе да промене „овакав накардни и неефикасни систем“.
„Србија мора да напусти политику јефтине радне снаге као основни модел привлачења инвестиција. Привреда се мора развијати кроз продуктивност, знање, технологију и квалитет, а не кроз притисак на цену рада“, пише у саопштењу.
Наглашавају и да минимална зарада мора да остане законска заштитна граница испод које ниједан радник не сме да падне, а циљ мора бити плата за живот од које радник може достојанствено да живи.
Извор: Бета
