Путем Победника

Изборни процес је завршен. Студенти су победили. Глас народа је глас Бога, што би неки рекли.

Српски студенти су одржали час храбрости, стрпљивости, мудрости, родољубивости, мирољубивости, демократичности и солидарности. За Студентску листу „Студенти побеђују“ је гласало 2 354 777 људи или 53,01%. Захваљујући 2 354 777 грађана Републике Србије је спашена српска државност и њен народ. У Србији на власти је одлазећа црвено црна коалиција 2.0 која је скоро деценију и по по други пут ведрина и облачила. Судила и пресуђивала. Градила, уграђивала и надограђивала. Која је државу третирала као приватну својину, а грађане као своје слуге. У сваком случају људи који су гласали за број 3 су показали дозу патриотизма и одговорности, и диктаторски, криминогени и коруптивни режим послали на сметлиште историје. Студенти су однели убедљиву победу на историјско великој излазности за Србију, од скоро 70%.

У уторак 17.11. 2026. године нас очекује конституисање парламента. Студентска листа поред кандидата за председника скупштине треба да предложи кандидате за сва потпредседничка места, као и за председнике скупштинских одбора.

Након конституисања скупштине потребно је да се распишу председнички избори. Кандидат Студентске листе треба да победи у првом кругу, да би се избегле непотребне формално-правне компликације, зато студенти и грађани треба да схвате да посао није завршен до краја. Иза нас је прва велика победа, друга велика победа мора бити на председничким изборима у првом кругу, који ће се највероватније одржати 20.12.2026. Након избора прве поствучићевске Владе и инаугурације новог председника потребно је урадити низ ствари да се заиста крене са променом система. За почетак треба изабрати нове судије Уставног суда и донети Закон о локалним и покрајинским изборима, који ће се одржати најкасније до краја маја-почетком јуна наредне године. Потребно је формирати нови РЕМ и направити нову медијску сцену која ће бити објективна, независна и професионална. Морају се спровести озбиљне реформе и на јавном сервису.

Фото: Бетапхото/Милан Илић

Потребно је у првих сто дана новог режима формирати нову или нове безбедносне агенције, као замену за партијску удбу. Неопходне су дубинске промене у полицији и војсци, како би тужилаштво и суд неометано могли да приведу познанији права све оне који су се огрешили о студенте и грађане. Оне који су тукли, батинали, лагали, вређали, крали и убијали. Поред реформе безбедносног сектора је потребно реформисати и остатак јавног сектора и очистити га од криминалаца, старлета, такојевића и климоглаваца.

Потребно је донети Закон о лустрацији. Свако ко је био на јавној функцији или на било који други начин учествовао у јавном животу, а није поштовао културу дијалога, политички плурализам, људска права и владавину права треба да буде изопштен са јавне, медијске и политичке сцене.
Једна од кључних ствари за промену система је доношење Закона о пореклу имовине. Потребно је свима преиспитати имовину, а поготово државним и локалним функционерима, као и такозваним предузетнивима, у народу познати као „подгузетници“ који су енормно велики имовину стекли кроз пословање са државом и који су се обогатили путем кумовско-буразерске економије.

Отварање досијеа је једна од кључних ствари за промену система. Морамо отворити све досијее од 1945. године до данас. На тај начин ћемо видети зашто и како је овај удбашки систем опстајао. Морамо знати ко је био сарадник, ко доушник, а ко цинкарош удбин. Ко је био поткупљен, а ко уцењен. Морамо се суочити са прошлошћу, да бисмо имали респективну и перспективну будућност.

Никада више не сме да нам се понови црвено-црни режим који нас је све који смо се борили против њега третирао као Јевреје у нацистичкој Немачкој. Наша је срећа што смо у трећој деценији двадесетпрвог века у Европи. Овај одлазећи режим је био максимално диктаторски колико је могао да буде. Временска и географска одредница су нам у овом случају биле савезнице.

Нећемо им заборавити батине, гажења колима, ломљење вилица, лажи, увреде, клевете, претње, таргетирања, демолирања и паљења имовине. Зато за промену система су неопходне реформа безбедносног сектора, лустрација, провера порекла имовине и отварање досијеа.

„ШТО НЕ МОЖЕ НИКО, МОЖЕ ТРИ“

Владимир Станисављев
Правник, мастер политиколог и безбедњак