После скоро пола године игнорисања избора Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), скупштински Одбор за културу и информисање данас је обуставио избор кандидата савета националних мањина – спорне категорије због које је читав избор месецима блокиран.
Одбор је и на предлог посланице Народног покрета Србије Иване Роквић саставио закључак којим позива четири изабрана члана који су у децембру поднели оставке да се врате на ове функције.
фото: Перица Гуњић / Цензоловка
„Одбор сматра да не постоје правне сметње да четири члана Савета РЕМ-а доставе изјашњење да прихватају чланство и да настављају да врше функцију, с обзиром на то да оставке нису констатоване и верификоване на седници Народне скупштине. Одбор сматра да су четири члана Савета РЕМ-а, који су поднели оставке, легитимно изабрани на своје функције и да треба да остану чланови тог тела у складу с чим их позива да своје оставке званично повуку”, наводи се у закључку.
Оставке су уследиле управо због проблема у категорији савета националних мањина.
Избор је у овој категорији поновљен у новембру ’25, након што Скупштинаније за члана изабрала једног од кандидата које су предложили бошњачки и албански савет. У новом покушају „у игру” су ушли кандидати ромског и мађарског националног савета.
Тада је четворо од осам нових чланова Савета РЕМ-а поднело оставке због, како су рекли, непоштовања закона, пошто Скупштина није изабрала деветог члана међу претходно легитимно утврђеним кандидатима националних савета.
Како су после тога у Савету остала само четири члана, није постојала потребна већина (6) да би се конституисао нови сазив.
ПОВУЧЕН СТАТУТ РЕМ-а
Посланица Ивана Роквић је истакла да је стручна јавност због више разлога критиковала нови Статут РЕМ-а, који је у скупштинској процедури скоро две године.
На њен предлог, Одбор је позвао нови Савет да, по сазивању, повуче спорни текст и састави нови предлог Статута који ће поднети Скупштини.
Одбор је први, спорни предлог усвојио у новембру 2024, скоро годину дана након што га је усвојио претходни сазив Савета.
Тада је Славко Ћурувија фондација објавила на свом сајту да „иако има обавезу да транспарентно послује, РЕМ до данас није јавно објавио предлог Статута”.
Грађанске иницијативе су раније критиковале предлог Статута наглашавајући да „садржи дубоко проблематичне одредбе којима се пословном тајном проглашава скоро целокупан рад ове институције”.
Зашто сад?
Председница Одбора Невена Ђурић је истакла да је важно да се брзо одлучи о предлогу савета националних мањина, што је навела као разлог зашто је седницу сазвала брже од Пословником предвиђених рокова.
Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић тражио је од Ђурић да објасни које су то „бројне критике и примедбе” на рачун процеса избора у овој категорији, због којих владајућа већина сада инсистира да се поништи одлука о избору члана на предлог националних савета, коју је раније бранила.
Ђурић није желела да набраја „многе примедбе“ и поред Лазовићевог инсистирања, али је истакла да је кључни разлог то што ове године следе избори за чланове националних савета.
„Одбор закључује да постоје оправдани разлози да се са избором деветог члана Савета Регулатора сачека до конституисања нових сазива националних савета, који ће имати пун и на изборима проверен легитимитет, да учествују у предлагању кандидата за деветог члана Савета Регулатора”, пише у предлогу одлуке коју је данас Одбор усвојио, а у коју је Цензоловка имала увид.
Иако се сложио са тим да је потребно поништити поновљени избор у категорији националних савета, Лазовић је оценио да је та одлука „фарса” и „позориште за Европску унију”.
Цензоловка је већ писала о томе да је питање Савета РЕМ-а „оживљено” последњих недеља, након што је више европских званичника истакло формирање новог сазива као једно од кључних услова за напредак Србије на путу евроинтеграција и добијање 1,6 милијарди евра из Плана раста, предвиђеног Реформском агендом.
Шта се десило са националним саветима?
Након вишемесечних преговора, уз посредство Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), владајућа већина у Одбору и независни предлагачи су, у другом покушају избора Савета РЕМ-а, пронашли заједнички језик и утврдили ко од предложених кандидата и предлагача испуњава законске услове да буде део тог процеса.
Нови проблем је настао у наредној фази – када су предлагачи унутар сваке од девет категорија појединачно морали да, од свих предложених имена, изаберу два кандидата између којих ће Скупштина бирати по једног за чланство у Савету.
Први дан договарања је прошао мирно, али се све пореметило другог, при одлучивању у категорији савета националних мањина. Тада је на састанак дошло девет представника ових савета, који уопште нису учествовали у претходним фазама процеса, и сви заједно подржали кандидата мађарског савета Иштвана Боџонија.
Део учесника овог процеса указивао је на то да девет додатних предлагача нису овлашћени да одлучују у овој категорији, јер нису учествовали у процесу у складу са законом. Без њихових гласова, коначан збир би био другачији, па би у скупштинску процедуру ушли кандидати албанског и бошњачког савета Љумтурије Амети и Мухедин Фијуљанин.
Одбор је, на крају, у складу са критикама поништио „фантомске” гласове, па је кандидат Мађара искључен из даље трке за чланство.
На јавним разговорима са кандидатима, пре гласања у Скупштини, потпредседница Скупштине Елвира Ковач позвала је владајућу већину да гласа за осам кандидата, а бојкотује категорију савета националних мањина зато што није прошао мађарски кандидат. То се на крају и догодило.
Одбор је потом поновио цео процес у категорији савета националних мањина, када су изабрана два кандидата: Сретен Јовановић на предлог ромског националног савета и поново Иштван Боџони на предлог мађарског.
Чланови Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић условили су свој останак у Савету тиме да Скупштина у категорији националних мањина гласа између првобитно утврђених кандидата албанског и бошњачког савета. То би, како су саопштили, „омогућило законито и легитимно окончање избора у деветој области” и тако би изабрали „преосталог члана који ће обезбедити законски услов независности Савета РЕМ-а”.
Како то није учињено, њих четворо је поднело оставке.
Преостала четири изабрана члана Милош Гарић, Милан Петковић, Стевица Смедеревац и Снежана Миљковић нису била довољна да се формира нови сазив, јер је за то потребна већина од шест чланова.
У међувремену, иако Савет не ради, њих четворо редовно прима накнаду за ове функције у висини две просечне плате месечно, открила је Цензоловка.
Савет један од услова за напредак и новац из ЕУ
Избор члана савета националних мањина – који је данас и званично обустављен – стоји у месту од децембра прошле године, када су се на јавним разговорима представили кандидати Јовановић и Боџони.
Одбор је покушао да попуни и четири места у Савету упражњена након оставки, али је процес прекинут у јануару ’26. и од тада готово да се и није помињао.
Питање формирања Савета Регулатора оживљено је последњих недеља, а посебно након Самита ЕУ-Западни Балкан у Тивту. Више европских званичника истиче важност формирања новог сазива Савета као један од услова за напредак Србије на путу евроинтеграција (отварање Кластера 3), али и за добијање 1,6 милијарди евра из Плана раста, предвиђених Реформском агендом.
Пре неколико дана се томе придружила и Парламентарна скупштина Савета Европе, која је у резолуцији о Србији изразила забринутост због непостојања Савета РЕМ-а и позвала надлежне да „предузму све неопходне кораке” да упражњена места заузму чланови „способни да штите медијски плурализам”.
Извор: цензоловка.рс
