Српска православна црква, односно вођство Цркве, не рачунајући вернике који су такође део Цркве, дуго је већ умрежена у структуру власти, а њени интереси испреплетени са интересима актуелног режима да је заједничко саопштење шесторице владика који су направили ограду од зацртаног курса не само позитивно него и преко потребно освежење, наводе за “Симптом” верски аналитичар Драшко Ђеновић и дипломата у пензији и политички коментатор Срећко Ђукић.
Ђеновић појашњава да зацртани курс значи “бити увек и у свему уз власт”, па макар то значило и за многе скандалозно и срамно називање (од појединих) младости Србије “усташама”, док истовремено каже како не очекује реакцију патријарха Порфирија на поменуто саопштење шесторице; Ђукић је мишљења да непримереном речнику није место међу црквеним великодостојницима који би морали да мире а не да завађају, а јучерашњи “прогресивнији” став оценио је као добар приступ.
Подсетимо, шесторица архијереја СПЦ, предвођених митрополитима црногорским, жичким и немачким (Јоаникије, Јустин, Григорије) оградили су се од претходно изречене објаве која на погрдан начин говори о српским студентима, називајући их, између осталог, “усташама”.
Ту објаву сачинио је митрополит крушевачки Давид који је близак највишим представницима СПЦ. (Такође, недавно, на празник Светог Саве на званичном сајту СПЦ освануо је текст који студенте индиректно вређа јер се наводи да “они живе у паралелним универзумима”, као и да је “на њима да одлуче у којем желе да живе”. Текст је, без обзира на касније ограде, потписала информативна служба СПЦ.)
Наши студенти нису “усташе”, саопштили су архијереји: већ поменути Јоаникије, Јустин и Григорије, као и Максим (архиепископ западноамерички), Иринеј (епископ источноамерички) и Димитрије (митрополит захумско-херцеговачки и приморски); јавни простор, подвлаче они, треба да буде такав да се у њему одговорно извештава и изражава, а студенти заслужују да их се поштује.
“Добро је да су неки архијереји реаговали на једно крајње екстремно мишљење или став владике крушевачког. Употребљавати такав вокабулар за омладину и студенте и више је него неприхватљиво и ничим не може да се оправда. Места таквим речима нема”, истиче Срећко Ђукић.
Он додаје да је то посебно изражено када су у питању црквени кругови “који никако не би смели да се уплићу у такве послове и оцене, већ би мисија требало да им буде да мире и сеју разумевање између младих и старих и свих генерација…”.
Црква би морала, такође сматра Ђукић, да се клони политичких ствари.
“… јер нико се не меша у црквене послове, догме, литургије, празнике итд. Наравно, нико их не спречава да се баве политиком али онда нека се тако и легитимишу”, каже он.
Закључује да је извојено мишљење или ограда истакнутих архијереја СПЦ добар, али ипак и даље мањински глас унутар Цркве иако напомиње да их је у Цркви “сигурно далеко више који исто или слично мисле”.
Ђеновић указује на чињеницу како је међу шесторицом владика само један (митрополит жицки, Јустин) на територији Србије, док су остали изван.
“Нажалост, већина њих је изван територије Србије. Они ипак виде Цркву као модернију него њихове колеге овде али плашим се да ова њихова реакција неће баш благонаклоно да се гледа међу њиховим колегама. То видимо и по томе што је један свештеник Епархије шумадијске који је подржао студенте од данас стављен под тзв. црквену дисциплину и од данас му је забрањено свештенослужење. Истовремено, надлежни епископ (шумадијски) Јован, са полицијом у цивилу улази у храм, док верници испред цркве бране свог свештеника”, навео је Ђеновић и додао да, очигледно, “СПЦ није дорасла променама у којима се налази српско друштво”.
Упитан очекује ли неку реакцију њ. св. патријарха српског Порфирија на саопштење владика који су подржали српску младост и студенте, Ђеновић одговара одрично.
“Не очекујем да ће се патријарх Порфирије огласити или нешто учинити поводом обраћања шесторице епископа. Или ако то и уради, да ће променити начин на који води Цркву која му је поверена.”
На питање о извесном степену ограђивања владике Давида од онога што је прворечено и пренето, Ђеновић каже да је Давид “написао шта је написао, а да је касније покушао да се ‘опере’ како га тобоже нису добро разумели”.
“Морам истаћи да управо Црква (или њен велики део) живи у неком паралелном свету бранећи власт и стојећи уз власт и тужно је да управо сада стоји против младости свог народа. Тужно је, такође, да шта год рекли и после се ‘прали’ од својих поступака, тврдећи да нешто у првом моменту није тачно, да им младе генерације то памте и да им вероватно то неће опростити. Напросто, на тај начин само углед СПЦ у нашем друштву пада”, закључио је Ђеновић.
Симптом/М. М.
