О фамозном пропалом састанку најистакнутијих српских интелектуалаца и представника пет у том тренутку парламентарних политичких странака патриотске опозиције, који је организован пред ванредне парламентарне изборе у децембру 2023. године са циљем прављења једне заједничке изборне листе деснице, до сада је сведочено у више наврата од стране разних актера самог сусрета. У медијима и широј јавности важи уверење да је састанак пропао доласком Стефана Стаменковског, председника Извршног одбора Српске странке Заветници, који је по тим наводима минирао уједињење деснице и довео до краха поменутих преговора. Време је да се чује моје лично сведочење као једног од иницијатора и учесника састанка, са само једним мотивом да се сазна пуна истина и позову на опрезност сви они који убудуће буду искрено покушавали уједињење деснице као што су то Двери чиниле пуних 12 година откако смо ушли у дневну политику.
На састанку који је одржан у централним просторијама НДСС у Београду присуствовали су: Матија Бећковић, Мило Ломпар, Милош Ковић, Милош Јовановић са сарадницима (НДСС), Војислав Михаиловић са сарадницима (ПОКС), Вук Јеремић са сарадницима (Народна странка), Душан Пророковић и Никола Драгићевић, у име Српске странке Заветници (Милица Ђурђевић Стаменковски је била оправдано одсутна), и Зоран Павловић и ја у име Српског покрета Двери.
Први део састанка протекао је у усаглашавању заједничке изјаве за јавност којом бисмо исказали своју спремност за формирање заједничке изборне листе суверенистичке деснице која би имала јасно опозиционо утемељење. Такав документ је након више размотрених верзија усаглашен и припремљен за потписивање од стране делегација свих пет присутних политичких странака. У том тренутку Матија Бећковић је устао, честитао на договору и као човек у годинама напустио вишесатни састанак.
Професори Милош Ковић и Мило Ломпар су са правом нагласили да све није готово док све није договорено и инсистирали да се остане колико је год временски потребно ради усаглашавања свих преосталих детаља заједничке изборне листе, а пре свега „поделе мандата” односно расподеле броја кандидата за народне посланике који би пропорционално следовао свакој од странака, што се у пракси показује као једно од најтежих предизборних питања у свакој странци а камо ли коалицији. У том тренутку је направљена пауза у преговорима и позван Стефан Стаменковски да се придружи делегацији Заветника како би се договорили сви преостали детаљи.
Сви присутни су остали у заједничкој просторији где су се одвијали преговори, а њу је напустио једино Милош Јовановић који је отишао у свој кабинет. Касније се испоставило да је Стефан Стаменковски, пре него што се придружио свима нама на заједничком састанку, након доласка у седиште НДСС најпре отишао у Јовановићев кабинет и да су том приликом имали састанак насамо. По завршетку њиховог одвојеног сусрета обојица су нам се загрљени и расположени придружили у централној сали и разговори су настављени. Међутим, до теме поделе мандата и других битних техничких питања за формирање заједничке изборне листе није ни дошло јер су управо Милош Јовановић и Стефан Стаменковски започели више него провидан вербални сукоб око тога коме је прихвативо а коме није да после избора – у случају победе опозиције на локалним изборима у главном граду, који су се одржавали истовремено са ванредним републичким изборима – формира заједничку локалну власт у Београду са представницима прозападних политичких партија. Стефан Стаменковски је био изричит да је за њега неприхвативо да седи у истој београдској власти са Павлом Грбовићем, док је Милош Јовановић рекао да због оваквог става Стефана Стаменковског нема ништа од сарадње.
Свима нама осталим присутнима било је више него јасно да су овај бедни драмски игроказ договорили на одвојеном састанку у Јовановићем кабинету пре наставка преговора и да је очита њихова заједничка идеја да преговори пропадну упркос договору који је направљен пре паузе. Тек по пропасти састанка сазнао сам од једног присутног колеге да му је Милош Јовановић у поверењу у паузи рекао да ће „разбити договор на подели мандата”, али је то двојац Јовановић-Стаменковски ефикасно успео и пре него што се дошло до те теме. Остали учесници састанка реаговали су на разне начине: неки су одмах устали и отишли јер им је све било јасно, а неки су покушали да спасу што се спасти може. Међу њима сам био и ја, који сам пред сам распад комплетног састанка међу последњима рекао следеће: „Искрено ме уопште не занима да ли ће Милош Јовановић, ако то буде могуће, после градских избора у Београду ући у власт са „Жутима”, а Стефан Стаменковски то не жели. Свака од наших политичких организација има слободу да после избора доноси самосталне одлуке о учешће у власти на нивоу града Београда. Али, то није тема овог састанка. Ми смо овде због договора око формирања заједничке изборне листе за републичке парламентарне изборе, а пре свега због прављења заједничког предизборног и постизборног фронта против издаје Косова и Метохије која је дефинитивно наступила прихватањем француско-немачког споразума од стране Вучићеве власти. Зато вас позивам да се вратимо на ту тему, јер нисмо овде због локалних избора у Београду и формирања власти после њих”.
Мој апел остао је неуслишен, а састанак је прекинут. Извор из НДСС-а је брзопотезно одмах пустио инсајдерску информацију Шолаковим медијима о пропасти састанка и кривици Стаменковског. Једна од мојих највећих грешака у политичком животу била је што све ово нисам још тада јавно објавио и предложио надлежним органима Српског покрета Двери да се напусти свака предизборна сарадња са Заветницима.
Питање је да ли би Двери самостално могле да пређу цензус на тим изборима, али свакако не би носиле терет издаје коју су Заветници учинили после избора када су прешли на страну власти, иако Двери то никада нису учиниле. Можда бисмо и самостално остали испод цензуса, али не бисмо носили стигму Заветника. Међутим, поносим се тиме што нико никада није навео Двери као сметњу за сарадњу на десници. За наравоученије је важно знати да није Стефан Стаменковски једини кривац за пропаст уједињења деснице већ да је главни дупли играч заправо домаћин овог састанка Милош Јовановић, чијих се дуплих игара и игроказа треба добро чувати убудуће, пошто су Заветници сами себе укинули.
Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери
