Председник Ћациленда обећао је јавно да ће искористити утицај који поседује на уклањању шаторског, нехигијенског насеља у центру града које је сам са својом булументом основао. Да ли се уплашио најаве навијача Партизана, популарних Гробара, који желе да га сруше, или је током своје краткотрајне посете европским званичницима то обећао, тешко је рећи. У сваком случају, постоји могућност, да се пред
Нову годину ослободимо дела ужасног напредњачког терора који је организован готово годину дана из Ћациленда.
С тим у вези, поставља се питање, чега ће Вучић бити председник уколико уклони Ћациленд или је уверен да је од Србије већ створио нехигијнско насеље у коме владају криминалци и где су насиље и примитивизам основни постулати владавине. На овај начин је отворено поново питање о председничким изборима који би евнтуално могли бити расписани истовремено са парламентарним. Председник Ћациленда, пре најаве рушења своје једине задужбине по којој ће остати познат, је проговорио и о могућности да после избора постане премијер, чврсто обећавши да неће мењати Устав како би продужио своју председничку владавину.
Кад Вучић, онако категорично каже, како неће мењати или кршити Устав и да никад не лаже већ сипа само истину попут муње, то делује као општа спрдња са становништвом у коју не верују ни његови новинари који се праве да га помно слушају, а још мање његови добро плаћени за наше паре другари окупљени у Ћациленду. Поставља се и питање које ће нове задатке добити бројни Ћацији који су у Вучићевој задужбини одрађивали своје лажне дипломе, прали криминалне биографије и отплаћивали радна места добијена сервилношћу према владајућој странци.
Оно што додатно брине је и предлог председника Ћациленда изнет, како сам тврди, европским представницима да цео Западни Балкан постане део ЕУ, посебно инсистирајући на заједничком пријему Србије и Косова! Ако размотримо чињеницу која се већ месецима провлачи, а и сам је Вучић наглашава, како се ЕУ спрема за рат, односно оружани сукоб са Русијом, поставља се питање шта то заправо нуди Вучић кроз убрзано чланство Србије и Западног Балкана. Да ли се иза свега крије могуће топовско месо које ће послужити ЕУ у свом науму, с обзиром
да су у таквом стању, а то ни не крију, да не могу скупити довољан број војника за успешан обрачун са Русијом. Уосталом, Вућић се, за време своје радикалске фазе већ довољно истакао у одобравању слања туђе деце у рат, па ни ово, пресвучено у ЕУ рухо никога не би требало да изненади.
Као што је избрисао постојећу границу и од Косова и Метохије створио страну државу, поделио и разорио српско друштво, понудио као на тацни трајно уништење природе и загађење ваздуха који удишемо, Вучић, сада изгледа нуди свежу српску крв, како би, по сваку цену остао на власти, а истовремено се ослободио свих оних који га не подржавају. Уколико до тог више пута најављеног рата ЕУ са Русијом и не дође у наредних четири или пет година, свима је јасно, а посебно Вучићу да ће већина становника Западног Балкана, посебно Србије, своју срећу потражити у развијеним европским државама. Где, није никаква тајна, вапе за радном снагом белих људи који би им донели макар привремено решење од великог притиска који трпе од миграната.
Индикативно је и то, што су Вучићеви омиљени таблоиди које држи под контролом, ову његову понуду европским званичницима једноставно прескочили. Као и да се није догодила. Зашто? Случајност је у овом случају искључена.
Чињеница коју су нам донели студенти да за Србију, ипак, има наде, и да после промене власти која је неминовна, више никада неће бити могуће да гледамо овакве ликове попут председника Ћациленда и његове булументе, делује умирујуће у односу на лудачке потезе и идеје лансиране свакодневно из врха власти. То што тренутно нема довољно људи на улицама не сме никога да завара. Још мање да плаши. Побуна је захватила најшире слојеве друштва и питање је буквално тренутка када ће се река људи поново излити на улицама Србије у одбрани слободе и права на постојање.
Вучићева потреба да Србију докрајчи, а себе рукоположи за доживотног владара једноствано не може проћи. Уз сву подршку ЕУ и остатка света, уколико је има, и све издаје које је намерио још да почини.
Срђан Шкоро
