Политичка борба понесе људе. Из одбојности према опонентима тада многи могу да оду толико далеко да у име борбе за ослобођење земље и народа, овако или онако, почну да раде против њихових интереса. У јеку битке пропраћене буром емоција, неретко превлада заслепљујућа, чак и по оне који је испољавају деструктивна, ирационалност.
То добро знају и користе српски глобални и регионални непријатељи. Намера им је да то што је већина Срба основано устала против квислинга и диктатора Вучића, подмукло искористе за себе а против нас. Не баш ретки у нашем друштву – и то људи добронамерни према свом народу – на неке од њихових превара се нажалост навлаче, а они су дрско спремни да иду све даље и даље у подгрејавању наше несреће.
Замислите у том контексту, да неки ЕУ политичари или тамошњи медијски делатници (које априори, што је битно нагласити, не сматрамо србофобима, те се не односимо сумњичаво према свему што раде) самоуверено устврде: „Вучић је имао важну улогу у реализацији геноцида у Сребреници“. Услед беса због свега лошег што је Аца лажни Србин урадио овој земљи и њеном народу, у разумљивој жељи да му се што више отежа међународни положај, не би било баш мало оних који би такву тврдњу олако и неразумно прихватили те радосно ширили. Тиме би нанели пре свега велику штету себи и свом народу!
Због Вучића, посредно, не схватајући шта чине, ишли би на руку учвршћивању монструозне антисрпске хашке лажи! Никаквог геноцида у Сребреници није било. Тамо се над БХ муслиманима, за које се сматрало да су били припадници оружаних снага (чији јуришници су вршили масакре српских цивила) десио један од страшних злочина из времена грађанског рата у Босни и Херцеговини. То нико нормална код нас не спори.
Оно што се у јулу 1995. године догодило у Сребреници, уистину је био ужасан, али је и упоредиво са занемареним страхотама које су задесиле Србе у Сарајеву током грађанског рата у БиХ. Али у оба случаја не ради се о геноциду. Нико у поменутом источнобосанском граду није затирао целокупно БХ муслиманско становништво, односно у Сарајеву православно српско, што би представљало геноцид. Чак ни хрватска „Олуја“ није била прави геноцид, но јесте баш то било оно што су усташе радиле са Србима током Другог светског рата.
Да се сада вратимо на суштину ствари: олако прећи преко лажи о српском спровођењу тзв. „сребреничког геноцида“, па је и на мах имплицитно прихватити због мржње према Вучићу, било би исто што и стављање Срба у исту раван са усташама. А скоро па исто то, само другачије упаковано, већ нам се подмеће у реалности!
Наши непријатељи су перфидно пласирали причу за коју верују да ћемо је лако прихватити, према којој је Вучић био повезан са тзв. „сарајевским сафаријем“. Ради се о рециклираној антисрпској измишљотини из 90-их година 20. века, која је у једно периоду интензивно коришћена за сатанизацију нашег народа, а онда је скоро па заборављена.
Поново је извучена из мрачног србофобног пропагандног ковчега, упркос томе што нема било каквих доказа да су српске војнополитичке структуре имале крваву туристичку комбинаторику, која је подразумевала да богати а поремећени типови из иностранства долазе на наше положаје где би, као, добијали могућност да снајпером убијају људе у муслиманском делу Сарајева. Онда, већ зависно од „улова“ (да ли се ради о детету, млађој или старијој жени, трудници, мушкарцу) плаћали би „таксу“.
Цела бљувотина је утемељена колико и средњовековне приче о томе да су Јевреји ритуално убијали хришћанску децу пред своје празнике. Само помињање да се нешто томе слично дешава, данас, у иоле уређеним земљама, било би третирано као најгори вид антисемитизма. Но, када су Срби у питању, пролазе ништа мање изопачене стигматизације, као што је она у чијем средишту је небулоза о тзв. „сарајевском сафарију“.
Она је ужасна сама по себи, али још горе је што се на ту превару коју су нам подметнули душмани, толико људи у Србији навлачи. Заборављају да Вучић јесте злотвор пре свега у односу на српски народ, и да ради за оне који су измислили лаж о тзв. „сарајевском сафарију“. Њима у корист а нама на штету је извршио косовску велеиздају, као што они сада раде против нас а не против њега, чак и када делује да у њега пуцају.
Ако се ми против њега будемо борили по њиховим правилима, само ћемо им помоћи да заврше окупацију Србије и наметну нам, у духу онога што је заговарала Соња Бисерко, сумануту денацификацију Србије. Ми који смо убијани у логорима смрти, требало би по том перверзном сценарију да се суочимо са „злочинима“ које су, као, наши сународници „преовлађујуће“ починили над потомцима оних који су средином 20. века имали своје СС дивизије (хрватско-муслиманска „Кама“, муслиманска „Ханџар“, албанска „Скендер бег“), а крајем истог столећа етнички очистили велики део земаља које су Срби вековима насељавали (Српску Крајину, Западну Босну, већи део Косова и Метохије).
Страни господари ће, после те прљаве игре, лако опрати свог доказаног слугу Александра Вучића, а ми ћемо бити у још горем положају јер ће се учврсти, и то уз наше сулудо учешће у томе, мегаломанска лаж о српској геноцидности. Зато одбацимо све приче о тзв. „сарајевском сафарију“, тзв. „геноциду у Сребреници“, тзв. „опсади Сарајева“ (у питању је био рат у, условно речено, национално-верски подељеном граду).
Вучић је крив јер је диктатор, шеф политичко-криминалног картела, велеиздајник, а не због онога зашта ни он, нити други Срби нису одговорни јер се и није десило (што не значи да није било злочина друге врсте и другачије димензија, за које су и неки наши сународници одговорни). Рецимо не најновијој пакленој антисрпској намештаљци, и наставио да се против српског спин диктатора и велеиздајника боримо ради заштите спрских интереса, а не противно њима.
Драгомир Анђелковић
