Srpska pravoslavna crkva, odnosno vođstvo Crkve, ne računajući vernike koji su takođe deo Crkve, dugo je već umrežena u strukturu vlasti, a njeni interesi isprepleteni sa interesima aktuelnog režima da je zajedničko saopštenje šestorice vladika koji su napravili ogradu od zacrtanog kursa ne samo pozitivno nego i preko potrebno osveženje, navode za “Simptom” verski analitičar Draško Đenović i diplomata u penziji i politički komentator Srećko Đukić.
Đenović pojašnjava da zacrtani kurs znači “biti uvek i u svemu uz vlast”, pa makar to značilo i za mnoge skandalozno i sramno nazivanje (od pojedinih) mladosti Srbije “ustašama”, dok istovremeno kaže kako ne očekuje reakciju patrijarha Porfirija na pomenuto saopštenje šestorice; Đukić je mišljenja da neprimerenom rečniku nije mesto među crkvenim velikodostojnicima koji bi morali da mire a ne da zavađaju, a jučerašnji “progresivniji” stav ocenio je kao dobar pristup.
Podsetimo, šestorica arhijereja SPC, predvođenih mitropolitima crnogorskim, žičkim i nemačkim (Joanikije, Justin, Grigorije) ogradili su se od prethodno izrečene objave koja na pogrdan način govori o srpskim studentima, nazivajući ih, između ostalog, “ustašama”.
Tu objavu sačinio je mitropolit kruševački David koji je blizak najvišim predstavnicima SPC. (Takođe, nedavno, na praznik Svetog Save na zvaničnom sajtu SPC osvanuo je tekst koji studente indirektno vređa jer se navodi da “oni žive u paralelnim univerzumima”, kao i da je “na njima da odluče u kojem žele da žive”. Tekst je, bez obzira na kasnije ograde, potpisala informativna služba SPC.)
Naši studenti nisu “ustaše”, saopštili su arhijereji: već pomenuti Joanikije, Justin i Grigorije, kao i Maksim (arhiepiskop zapadnoamerički), Irinej (episkop istočnoamerički) i Dimitrije (mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski); javni prostor, podvlače oni, treba da bude takav da se u njemu odgovorno izveštava i izražava, a studenti zaslužuju da ih se poštuje.
“Dobro je da su neki arhijereji reagovali na jedno krajnje ekstremno mišljenje ili stav vladike kruševačkog. Upotrebljavati takav vokabular za omladinu i studente i više je nego neprihvatljivo i ničim ne može da se opravda. Mesta takvim rečima nema”, ističe Srećko Đukić.
On dodaje da je to posebno izraženo kada su u pitanju crkveni krugovi “koji nikako ne bi smeli da se upliću u takve poslove i ocene, već bi misija trebalo da im bude da mire i seju razumevanje između mladih i starih i svih generacija…”.
Crkva bi morala, takođe smatra Đukić, da se kloni političkih stvari.
“… jer niko se ne meša u crkvene poslove, dogme, liturgije, praznike itd. Naravno, niko ih ne sprečava da se bave politikom ali onda neka se tako i legitimišu”, kaže on.
Zaključuje da je izvojeno mišljenje ili ograda istaknutih arhijereja SPC dobar, ali ipak i dalje manjinski glas unutar Crkve iako napominje da ih je u Crkvi “sigurno daleko više koji isto ili slično misle”.
Đenović ukazuje na činjenicu kako je među šestoricom vladika samo jedan (mitropolit žicki, Justin) na teritoriji Srbije, dok su ostali izvan.
“Nažalost, većina njih je izvan teritorije Srbije. Oni ipak vide Crkvu kao moderniju nego njihove kolege ovde ali plašim se da ova njihova reakcija neće baš blagonaklono da se gleda među njihovim kolegama. To vidimo i po tome što je jedan sveštenik Eparhije šumadijske koji je podržao studente od danas stavljen pod tzv. crkvenu disciplinu i od danas mu je zabranjeno sveštenosluženje. Istovremeno, nadležni episkop (šumadijski) Jovan, sa policijom u civilu ulazi u hram, dok vernici ispred crkve brane svog sveštenika”, naveo je Đenović i dodao da, očigledno, “SPC nije dorasla promenama u kojima se nalazi srpsko društvo”.
Upitan očekuje li neku reakciju nj. sv. patrijarha srpskog Porfirija na saopštenje vladika koji su podržali srpsku mladost i studente, Đenović odgovara odrično.
“Ne očekujem da će se patrijarh Porfirije oglasiti ili nešto učiniti povodom obraćanja šestorice episkopa. Ili ako to i uradi, da će promeniti način na koji vodi Crkvu koja mu je poverena.”
Na pitanje o izvesnom stepenu ograđivanja vladike Davida od onoga što je prvorečeno i preneto, Đenović kaže da je David “napisao šta je napisao, a da je kasnije pokušao da se ‘opere’ kako ga tobože nisu dobro razumeli”.
“Moram istaći da upravo Crkva (ili njen veliki deo) živi u nekom paralelnom svetu braneći vlast i stojeći uz vlast i tužno je da upravo sada stoji protiv mladosti svog naroda. Tužno je, takođe, da šta god rekli i posle se ‘prali’ od svojih postupaka, tvrdeći da nešto u prvom momentu nije tačno, da im mlade generacije to pamte i da im verovatno to neće oprostiti. Naprosto, na taj način samo ugled SPC u našem društvu pada”, zaključio je Đenović.
Simptom/M. M.
