За победу на будућим изборима биће потребна велика излазност, добро обучени контролори бирачких места, заштита изборног права током трајања процеса, као и одбрана изборних резултата, оценила је професорка уставног права Маријана Пајванчић.

Она је на трибини под називом „Како се припремити за изборе“ одржаној у Новом Саду оценила и да су прве три ствари нормалне, а да нас четврта – одбрана резултата, „чека сутрадан, после избора“. „Записник је једини документ којим се утврђују резултати избора, истовремено је у питању једини документ који суд узима у обзир када одлучује о заштити изборног права. А то је једини документ у коме такве брљотине налазите“, упозорила је Пајванчић.

Она је навела и да је због тога неопходно све примедбе уносити директно у записник, а да је неопходно пажљиво обавити и бројање неупотребљених гласачких листића, као и њихово паковање у посебан коверат са бројем, што би требало да спречи злоупотребе. „Када бих вас питала ‘да ли се броје неупотребљени гласачки листићи’, ви бисте рекли да, али то је некада била обавеза, а од пре две године није“, истакла је Пајванчић.

Према њеним речима, „добар увид у размере евентуалне злоупотребе даје гласање ван бирачких места“, које је у последња три изборна циклуса у значајном порасту. Додаје да је на претходним покрајинским изборима било преко 28.000 таквих гласова. „Отприлике толико бирача имају Вршац или Рума, украли су један Вршац или једну Руму само на овоме“, сматра професорка Пајванчић.

Слично је, додаје, забележено и на недавним локалним изборима. „У Сечњу је на изборима ван бирачког места гласало 388 бирача, што је 5,7 процената или двоструки цензус, а у Мионици 432, што чини 5,47 процената (уписаних бирача)“, прецизирала је Пајванчић. Она указује да је студентска листа у Мионици победила на десет од 38 бирачких места, а да је владајућа Српска напредна страна побеђивала на „малим бирачким местима“ где на пример има седамдесетак бирача, од којих је гласало педесетак, а двадесетак њих ван бирачких места.

Пајванчић сматра да је проблем и то што нико сем изборне комисије нема увида у процес пријаве гласача за гласање ван бирачког места, што се дешава 72 сата пре изборног дана, и током изборног дана до 11 часова. „Излаз би био у томе да се прошире овлашћења чланова проширеног бирачког одбора и да ЦРТА, односно посматрачи могу да испрате и тај процес“, оцењује Пајвачић. Додала је и да није за очекивати да се мењају изборни закони, али да је „нешто могуће поправити изменом подзаконских аката Републичке изборне комисије (РИК)“.

Пајванчић је подсетила да постоји четири начина котроле изборног процеса: контроле током гласања, контроле након гласања, контроле материјала на бирачким местима на захтев члана РИК или ОИК, те контроле записника по узорку. Сваку од њих опозиција мора да користи, навела је Пајванчић.

Говорећи о бојкоту избора, Пајванчић је рекла да је он може бити успешан само уколико постоји „једна ствар која је решива“, те да је до сада успео свега у два наврата још деведесетих година: једном када је захтев био увођење посматрача на изборна места, а други пут када је тражено да се већински изборни систем замени пропорционалним.

Извор: Бета