Смисао чуда пред којим нам застаје дах, као што је ово које Бог чини кроз икону „Умекшање злих срца“, није у обожавању чуда, него у сусрету са Богом кроз Његово чудо.
Чудотворна икона Пресвете Богородице „Умекшање злих срца“ обилно мироточи већ 24 године. Нико рационално, научним методама и достигнућима, не може ни да наговести како то да из једне мале иконе на папиру, сличне хиљадама икона које видимо у црквеним продавницама, истачу литри и литри течности.
О њој је у Русији снимљен филм. Титлован је на српски:
Због нашег наслућивања уместо спознаје Бога, због нашег слабоверја или чак неверја, Бог нам се показује Својим чудима. Као и онда када је био у телу међу нама људима, тако и данас хрлимо Његовом чуду. Ових дана народ у Црној Гори је у дугим редовима дошао да се поклони чудотворној икони „Умекшање злих срца“, онако како то чини и у манастиру Острогу пред чудима која Бог пројављује кроз Светог Василија.
Бог се нама, духом слабашнима, показује Својим чудима. А ми га не видимо. Видимо Његово чудо, али у Његовом чуду не видимо Њега. Растапамо се у својој побожности пред Божијим чудом, обожавамо Божије чудо, а Бога хоћемо и да опсујемо. Тако и верујемо у Светог Василија Острошког, који је у Бога на ревносном послушању да исцељује болесне, а не верујемо у Бога. Чудољупци смо а не богољупци. Верујемо у Божија чуда, а не у Бога.
Смисао чуда пред којим нам застаје дах, као што је ово које Бог чини кроз икону „Умекшање злих срца“, није у обожавању чуда, него у сусрету са Богом кроз Његово чудо.
Бог нам се показује не само у Својим чудима. Показује нам се у свој Својој творевини. Показује нам се у сваком живом створу, али и у ваздуху који дишемо, води коју пијемо, у сваком камичку…
Потребно је „само“ да скинемо копрену неверја са свога срца и своје душе, и видећемо Бога свуда око себе. Онда ћемо Бога наћи и у – себи. Нисмо ли, у ствари, управо ми највеће Божије чудо!
протојереј Јован Пламенац
