Smisao čuda pred kojim nam zastaje dah, kao što je ovo koje Bog čini kroz ikonu „Umekšanje zlih srca“, nije u obožavanju čuda, nego u susretu sa Bogom kroz Njegovo čudo.
Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Umekšanje zlih srca“ obilno mirotoči već 24 godine. Niko racionalno, naučnim metodama i dostignućima, ne može ni da nagovesti kako to da iz jedne male ikone na papiru, slične hiljadama ikona koje vidimo u crkvenim prodavnicama, istaču litri i litri tečnosti.
O njoj je u Rusiji snimljen film. Titlovan je na srpski:
Zbog našeg naslućivanja umesto spoznaje Boga, zbog našeg slaboverja ili čak neverja, Bog nam se pokazuje Svojim čudima. Kao i onda kada je bio u telu među nama ljudima, tako i danas hrlimo Njegovom čudu. Ovih dana narod u Crnoj Gori je u dugim redovima došao da se pokloni čudotvornoj ikoni „Umekšanje zlih srca“, onako kako to čini i u manastiru Ostrogu pred čudima koja Bog projavljuje kroz Svetog Vasilija.
Bog se nama, duhom slabašnima, pokazuje Svojim čudima. A mi ga ne vidimo. Vidimo Njegovo čudo, ali u Njegovom čudu ne vidimo Njega. Rastapamo se u svojoj pobožnosti pred Božijim čudom, obožavamo Božije čudo, a Boga hoćemo i da opsujemo. Tako i verujemo u Svetog Vasilija Ostroškog, koji je u Boga na revnosnom poslušanju da isceljuje bolesne, a ne verujemo u Boga. Čudoljupci smo a ne bogoljupci. Verujemo u Božija čuda, a ne u Boga.
Smisao čuda pred kojim nam zastaje dah, kao što je ovo koje Bog čini kroz ikonu „Umekšanje zlih srca“, nije u obožavanju čuda, nego u susretu sa Bogom kroz Njegovo čudo.
Bog nam se pokazuje ne samo u Svojim čudima. Pokazuje nam se u svoj Svojoj tvorevini. Pokazuje nam se u svakom živom stvoru, ali i u vazduhu koji dišemo, vodi koju pijemo, u svakom kamičku…
Potrebno je „samo“ da skinemo koprenu neverja sa svoga srca i svoje duše, i videćemo Boga svuda oko sebe. Onda ćemo Boga naći i u – sebi. Nismo li, u stvari, upravo mi najveće Božije čudo!
protojerej Jovan Plamenac
