Ово није живот већ талачка криза

Србија више нема ни снаге, ни времена, за Вучићеве “победе”!

Тргни се, човече, устани и проговори јер говориш у име потомака којима си дужан Србију, а не Вучићеву прћију!

Тргни се, ово што живиш није живот већ талачка криза…

Пристао си, славни Србине, да живиш робију без права на помиловање, пристао си да те најбољег воде најгори!

Пристао си на господара, ти који никоме до Богу и правди ниси служио, да ти шљам и полусвет говоре како вредиш мање од њих!

Тргни се, човече, Вучићеве “победе” нас коштају више од свих пораза, борба противу те пошасти је постала питање живота или смрти, дословно!

Последњи су часи да се одредимо: Србија је наша светиња, или њихов плен?!

Преци нису главе жалили а ми се за гузицу бринемо, чекајући да се догоди некакво чудо!

Чудо си ти, мој Србине, и не дозволи да те фукара више лаже како си немоћан и како од тебе не зависи ништа- јер ти си све и све од тебе зависи!

Због њихове шака власти од Србије неће остати ни шака јада!

Но, ништа није изгубљено, имамо за шта да се боримо и морамо да се изборимо противу ове куге, горе чак и од оне жуте пошасти, за коју сам лично мислио да је зло свег зла, али…

На устанак, роде мили! Устанак човека у човеку јер живот није робија!

Дужни смо потомцима, велим, али не да дослуже наше казне већ да поносно живе своји на своме!

Србијом се не господари, Србији се служи, и Србија се не подводи ко конкубина богатој клијентели као то што ови несоји чине!

Борба против ове власти је питање части, образа, здравог разума…питање хоће ли нам остати шта да зовемо Србијом, и хоћемо ли имати права да се зовемо Србима?!