Ovo nije život već talačka kriza

Srbija više nema ni snage, ni vremena, za Vučićeve “pobede”!

Trgni se, čoveče, ustani i progovori jer govoriš u ime potomaka kojima si dužan Srbiju, a ne Vučićevu prćiju!

Trgni se, ovo što živiš nije život već talačka kriza…

Pristao si, slavni Srbine, da živiš robiju bez prava na pomilovanje, pristao si da te najboljeg vode najgori!

Pristao si na gospodara, ti koji nikome do Bogu i pravdi nisi služio, da ti šljam i polusvet govore kako vrediš manje od njih!

Trgni se, čoveče, Vučićeve “pobede” nas koštaju više od svih poraza, borba protivu te pošasti je postala pitanje života ili smrti, doslovno!

Poslednji su časi da se odredimo: Srbija je naša svetinja, ili njihov plen?!

Preci nisu glave žalili a mi se za guzicu brinemo, čekajući da se dogodi nekakvo čudo!

Čudo si ti, moj Srbine, i ne dozvoli da te fukara više laže kako si nemoćan i kako od tebe ne zavisi ništa- jer ti si sve i sve od tebe zavisi!

Zbog njihove šaka vlasti od Srbije neće ostati ni šaka jada!

No, ništa nije izgubljeno, imamo za šta da se borimo i moramo da se izborimo protivu ove kuge, gore čak i od one žute pošasti, za koju sam lično mislio da je zlo sveg zla, ali…

Na ustanak, rode mili! Ustanak čoveka u čoveku jer život nije robija!

Dužni smo potomcima, velim, ali ne da dosluže naše kazne već da ponosno žive svoji na svome!

Srbijom se ne gospodari, Srbiji se služi, i Srbija se ne podvodi ko konkubina bogatoj klijenteli kao to što ovi nesoji čine!

Borba protiv ove vlasti je pitanje časti, obraza, zdravog razuma…pitanje hoće li nam ostati šta da zovemo Srbijom, i hoćemo li imati prava da se zovemo Srbima?!