Српски народ на Балкану суочава се у трећој деценији 21. века са старим изазовима у новим, отежаним околностима. Присуствујемо почетку рушења досадашњег светског поретка заснованог на доминацији Запада, али и јачању нове економско-безбедносне структуре чији су носиоци државе БРИКС-а.

Човечанству прете нови велики сукоби који су типични за историјска реструктурирања и борбу за нову расподелу моћи.

Притисци Запада на Србију да се трајно одрекне Косова и Метохије, своје заветне историјске територије богате ресурсима, појачавају се из дана у дан. Целу ту ствар још тежом чини скоро потпуна колаборација Вучићевог режима, која је ескалирала прихватањем тзв. Охридског споразума.

Од Србије се очекује  да се удаљи од својих великих савезника, Русије и Кине, и да се сасвим преда на милост и немилост Европској унији, политичко-економском савезу који муњевито губи снагу и утицај у глобалној арени, и да пристане да буде увучена у војну структуру која ју је варварски напала 1999. године.

Наш народ је на великој историјској раскрсници. Изнутра подељен, посвађан и уморан од историје, ратова, криза и вишедеценијске нестабилности, несигурно гледа око себе и тражи свој пут.

У само предвечерје могућег Трећег светског рата, јавност се колеба између два концепта.

Владимир Путин ФОТО: Фонет/АП

Један Европску унију види очима од пре две или три деценије , као нужни стратешки циљ и једино разумно исходиште нашег савременог хода кроз историју и као сигурну луку за економски напредак и остварење сваковрсних слобода и права.

Други се заснива на старом историјском искуству нашег народа, које говори да Срби већ вековима имају само једног великог и драгоценог савезника, Русију, који нам је уз ретка мања колебања пружао током историје пресудну помоћ да опстанемо у смртоносном вртлогу непријатељских сила које су нас сатирале и поништавале, попут Турске, Ватикана, Аустроугарске, Енглеске, Немачке и у последњим деценијама разгоропађених САД.

Кратком списку наших савезника данас је прикључена и Кина, ускоро неприкосновени господар глобалне економије  и моћни креатор светске политике.

Први концепт данас, донекле камуфлирано али стабилно, заступа владајућа коалиција која кокетира са бирачима на начин да им се учини да она узима и од Запада и од Истока оно најбоље за нас, али је њен суштински избор заправо недвосмислен и неупитан и стабилно је ослоњен на осовину Берлин-Брисел-Вашингтон- НАТО.

Уз власт су у вези са овим избором, упркос правој или привидној нетрпељивости, и тзв. прозападна опозиција, углавном алотропске модификације усахле Демократске странке и поједини немачко-амерички резервни политички пројекти. Када то буде неопходно, за пуно сагласје власти и овакве опозиције у вези са недопустивим уступцима и трајном капитулацијом на КиМ, санкцијама Русији и сличним одлукама, педантно и ефикасно ће се постарати амбасадори Квинте, надзорници српских компрадора свих боја.

На другој страни спектра је оно што обично називамо патриотска или десна опозиција, шта год да данас појмови левица и десница уопште значе.

Владан Вукосављевић

Она је оптерећена поделама, свађама, чешће правим а повремено и лажним оптужбама да шурује са режимом и другим, већим или мањим, манама воље, недостатком принципијелности, али  и капацитета да се на озбиљнији и ефикаснији начин баве политиком.

Упркос томе, општа начела онога што са мање или више ваљаних разлога називамо патриотском или национално одговорном опозицијом, представљају колико-толико артикулисану вољу изнадполовичне већине Срба који данас забринуто размишљају о судбини своје државе и народа.

Она у општим принципима представљају суштинску историјску свест и искуство српског народа , шапат његових емоција, рационалност у односу на трагична повесна сећања и изневерене наде, али  сведоче и о присутности претежно непомућених инстиката за самоодржање.

Предстојећи глобални и локални процеси и догађаји који су пред нама определиће не само нашу будућу судбину, већ могу да буду и она раскршћа на којима одабир пута представља или фаталну грешку или спасоносно решење.

Верујем да би Срби требало да се стратешки определе за тзв. патриотске или национално одговорне ставове, схваћене на начин уобичајен у последњих пар деценија. Јер је то, уз све ризике, ипак разумнији и бољи избор у датим историјским околностима и модел размишљања који је више у складу са нашим колективним искуством, начелним стремљењима и традиционалним вредностима.

Овде прилажем ставове за које сматрам да су свакоме разумљиви и да могу да буду основ једног концепта политичког  резоновања који би представљао и став релативне већине народа али и трезвен став у вези са многим актуелним стратешким и тактичким питањима. Ако би већи део њих био прихваћен и примењен, верујем да би Србија већ за неколико година била боља у многим важним областима, била би чвршћа, свеснија, ближа својим коренима и традицији али и спремна да буде део позитивних промена у свету. Добра и себи и другима.

Увек се свашта може додати и одузети, критиковати или кориговати, али од нечега ваља кренути. Вук Караџић је одавно рекао једном свом колебљивом и скептичном саговорнику: “Не брини ти брајко да ли ће народ пропасти или неће, већ уради оно што си кадар. Ако сваки уради оно што је кадар, неће народ никада пропасти”.

Ја сам у овом тренутку за ово и за оволико кадар и мирна ми је савест.  Мислим да вреди труда покушај да се колико-толико окупимо око неких здравих националних идеја и концепата и потрудимо се да им удахнемо снагу, или да у супротном занемаримо јавне послове, послушамо Волтеров савет и обрађујемо у осами свој врт. И ту има доста посла…

Косовска Митровица ФОТО: YоуТубе

Предлози ставова су следећи:

-Косово и Метохија су саставни и неотуђиви део Републике Србије и територија од темељног идентитетског и културноисторијског значаја за српски народ и никакви преговори који ту чињеницу набило који начин суштински доводе у питање, убудуће не могу да се воде, а евентуални учесници у њима, са српске стране, могу да буду суочени и са кривичном одговорношћу. То значи да Србија одбија да даље разговара о Охридском споразуму, као и о било ком другом предлогу заснованом на истим или сличним принципима.

Албанци имају Албанију као своју матичну државу са великим излазом на море, и то је сасвим довољно за потпуну и свеобухватну афирмацију свих њихових историјских, културолошких, политичких, економских и других интереса,

У Републици Србији Албанци могу да имају статус националне мањине у складу са свим широким правима и овлашћењима које предвиђају европско и светско законодавство у тој области. Република Србија неће се противити међународном надзору над слободом коришћења тих права албанске националне мањине.

Уколико најмоћније државе Запада и НАТО наставе да уцењују Србију у вези са признавањем лажне државе и наставе да јој прете санкцијама или употребом било какве силе, Србија ће КиМ прогласити територијим под привременом окупацијом и у вези са заштитом свог народа предузимаће мере у консултацији са својим савезницима, настојећи да се до решења долази мирним путем и преговорима под окриљем УН.

У случају крајње нужде могу бити предузимане све мере које сувереној држави стоје на располагању.

-Очување Републике Српске и њених овлашћења, као и безбедност српског народа који у њој живи, ствари су од виталног интереса за Републику Србију.

-Права српског народа и СПЦ у Црној Гори такође представљају ствари од суштинског значаја за државу Србију.

-Заштита права српског народа свуда у региону, у складу са међународним стандардима и прописима, биће стална и суштинска обавеза свих надлежних органа Републике Србије.

-Чланство у ЕУ неће се више сматрати примарним стратешким интересом Србије, али ће држава наставити пажљиво да прати и процењује реалне перспективе односа са том организацијом, као и обим сарадње који ваља остваривати а од интереса је за нашу државу.

-Србија је стара европска држава и њена суштинска европска традиција и европски културноисторијски карактер не могу бити довођени у питање и зависити од чланства у неком привременом политичком савезу једног броја држава. Србија је интегрални део Европе без обзира на то да ли члан ЕУ или није.

-Србија ће убудуће о својим стратешким савезништвима, интеграцијама, врстама и обимима сарадње са државама, савезима и организацијама, одлучивати искључиво у складу са проценом сопствених интереса, пре свега у вези са заштитом свог територијалног интегритета, економским ефектима свог развоја, војном безбедношћу и другим елементима који се односе на просперитет народа и државе у свим областима. У процени тих околности ЕУ неће имати било какву посебну предност у односу на БРИКС или друге савезе или организације који ће се можда појавити.

ФОТО: Wикипедиа

-Србија ће у области економије спроводити мере засноване на већ постојећим концептима својих истакнутих стручњака који су против погубне неолибералне политике довођења наше државе у презадуженост и неоколонијални привредни статус.

-Биће уложени напори усмерени на интензивни развој домаћих привредних потенцијала у свим областима и биће омогућен равноправан третман  домаћих и страних субјеката када је реч о субвенцијама.

-Биће спречена продаја преосталих стратешких привредних ресурса и пољопривредног земљишта странцима.

-Биће озбиљно размотрено да ли је оволикој и оваквој савременој Србији неопходна аутономна покрајина Војводина, као реликт злогласног и  трагичног Титовог федерализма, са овом сумом постојећих надлежности и овлашћења.

-Поставиће се питање неопходности броја од 250 посланика у Народној Скупштини и приступиће се промени изборног система.

-Размотриће се могућност да српска дијаспора има своје представнике у Народној Скупштини.

-Биће уведен обавезни војни рок  у трајању од шест месеци.

-Биће извршена темељна реформа просветно-образовног система, који ће бити ослобођен од наметнутих ЕУ образаца и прилагођен и традиционалним вредностима и савременим потребама за ефикасно и квалитетно образовање људи. Школи ће бити враћена димензија која ће, осим интелектуалном, бити посвећена и моралном и патриотском васпитавању и уздизању ђака и студената.

-Буџет за културу биће повећан на два посто од укупног државног, што значи и више него дуплиран.

-Културна политика Србије биће заснована на већ постојећем концепту Стратегије културног развоја који актуелна власт не примењује јер га стране амбасаде и НВО сектор који контролишу, сматрају превише националним.

Држава Србија ће се на сваки начин додатно старати о заштити и очувању српског материјалног и нематеријалног културног наслеђа свуда на Балкану, самостално и у сарадњи са суседним државама и народима.

-Ћириличко писмо биће обавезно у службеној и у јавној употреби, у складу са законом.

-Здравље народа и заштита животне средине биће предмет посебне бриге државе, а то би требало да укључи и забрану рударења литијума све док Немачка и друге европске земље сопственим искуством не пруже гаранције о безбедности таквих пројеката.

– Народна скупштина прогласиће геноцидом масакр над стотинама хиљада Срба у тзв. НДХ и на КиМ у периоду 1941-1945 и донеће Закон о забрани негирања геноцида над Србима и прописе који санкционишу сваку врсту ревизионизма с тим у вези.

-Посебним актом Народна скупштина заузеће став да ратни злочин у Сребреници 1995. нипошто не може бити третиран као геноцид.

-Биће уклоњена “Кућа цвећа” а посмртни остаци диктатора и ратног злочинца Ј.Б. Тита биће предати породици и сахрањени на неком од гробаља у Србији или по жељи породице могу бити изнети из земље и трајно смештени у некој држави у региону или било где у свету.

-Права ЛГБТ популације биће решавана у складу са доминантним етичким и моралним стандардима грађана Србије у овом историјском тренутку, а не по било каквом евентуалном диктату из иностранства.

-Држава ће улагати максималне напоре на сузбијању болести зависности, од наркоманије и алкохолизма па до коцкања сваке врсте,

-За трговину наркотицима биће уведене оштрије казне од постојећих, баш као и за насиље над малолетним, слабим и немоћним лицима и за насиље у породици.

-Биће упућен захтев СПЦ да поново размотри смисао поклањања српске црквене и културноисторијске баштине расколничкој црквеној организацији у С. Македонији,

-Србија ће искористити све  потенцијале да чува своју предачку слободарску и културну традицију  али и да отвореног ума, слободно и без предрасуда корача у будућност.

Срби су слободу и државу добили у наслеђе од својих предака који су за те циљеве неисказиво много страдали, и данас су зато у обавези да слободу сачувају, државу унапреде и ојачају и предају их на коришћење наредним генерацијама у бољем стању.

Сматрам да је у томе основни смисао здравог историјског хода једног одговорног и виталног народа.

Владан Вукосављевић