Ne brini brajko

Srpski narod na Balkanu suočava se u trećoj deceniji 21. veka sa starim izazovima u novim, otežanim okolnostima. Prisustvujemo početku rušenja dosadašnjeg svetskog poretka zasnovanog na dominaciji Zapada, ali i jačanju nove ekonomsko-bezbednosne strukture čiji su nosioci države BRIKS-a.

Čovečanstvu prete novi veliki sukobi koji su tipični za istorijska restrukturiranja i borbu za novu raspodelu moći.

Pritisci Zapada na Srbiju da se trajno odrekne Kosova i Metohije, svoje zavetne istorijske teritorije bogate resursima, pojačavaju se iz dana u dan. Celu tu stvar još težom čini skoro potpuna kolaboracija Vučićevog režima, koja je eskalirala prihvatanjem tzv. Ohridskog sporazuma.

Od Srbije se očekuje  da se udalji od svojih velikih saveznika, Rusije i Kine, i da se sasvim preda na milost i nemilost Evropskoj uniji, političko-ekonomskom savezu koji munjevito gubi snagu i uticaj u globalnoj areni, i da pristane da bude uvučena u vojnu strukturu koja ju je varvarski napala 1999. godine.

Naš narod je na velikoj istorijskoj raskrsnici. Iznutra podeljen, posvađan i umoran od istorije, ratova, kriza i višedecenijske nestabilnosti, nesigurno gleda oko sebe i traži svoj put.

U samo predvečerje mogućeg Trećeg svetskog rata, javnost se koleba između dva koncepta.

Jedan Evropsku uniju vidi očima od pre dve ili tri decenije , kao nužni strateški cilj i jedino razumno ishodište našeg savremenog hoda kroz istoriju i kao sigurnu luku za ekonomski napredak i ostvarenje svakovrsnih sloboda i prava.

Drugi se zasniva na starom istorijskom iskustvu našeg naroda, koje govori da Srbi već vekovima imaju samo jednog velikog i dragocenog saveznika, Rusiju, koji nam je uz retka manja kolebanja pružao tokom istorije presudnu pomoć da opstanemo u smrtonosnom vrtlogu neprijateljskih sila koje su nas satirale i poništavale, poput Turske, Vatikana, Austrougarske, Engleske, Nemačke i u poslednjim decenijama razgoropađenih SAD.

Kratkom spisku naših saveznika danas je priključena i Kina, uskoro neprikosnoveni gospodar globalne ekonomije  i moćni kreator svetske politike.

Prvi koncept danas, donekle kamuflirano ali stabilno, zastupa vladajuća koalicija koja koketira sa biračima na način da im se učini da ona uzima i od Zapada i od Istoka ono najbolje za nas, ali je njen suštinski izbor zapravo nedvosmislen i neupitan i stabilno je oslonjen na osovinu Berlin-Brisel-Vašington- NATO.

Uz vlast su u vezi sa ovim izborom, uprkos pravoj ili prividnoj netrpeljivosti, i tzv. prozapadna opozicija, uglavnom alotropske modifikacije usahle Demokratske stranke i pojedini nemačko-američki rezervni politički projekti. Kada to bude neophodno, za puno saglasje vlasti i ovakve opozicije u vezi sa nedopustivim ustupcima i trajnom kapitulacijom na KiM, sankcijama Rusiji i sličnim odlukama, pedantno i efikasno će se postarati ambasadori Kvinte, nadzornici srpskih kompradora svih boja.

Na drugoj strani spektra je ono što obično nazivamo patriotska ili desna opozicija, šta god da danas pojmovi levica i desnica uopšte znače.

Ona je opterećena podelama, svađama, češće pravim a povremeno i lažnim optužbama da šuruje sa režimom i drugim, većim ili manjim, manama volje, nedostatkom principijelnosti, ali  i kapaciteta da se na ozbiljniji i efikasniji način bave politikom.

Uprkos tome, opšta načela onoga što sa manje ili više valjanih razloga nazivamo patriotskom ili nacionalno odgovornom opozicijom, predstavljaju koliko-toliko artikulisanu volju iznadpolovične većine Srba koji danas zabrinuto razmišljaju o sudbini svoje države i naroda.

Ona u opštim principima predstavljaju suštinsku istorijsku svest i iskustvo srpskog naroda , šapat njegovih emocija, racionalnost u odnosu na tragična povesna sećanja i izneverene nade, ali  svedoče i o prisutnosti pretežno nepomućenih instikata za samoodržanje.

Predstojeći globalni i lokalni procesi i događaji koji su pred nama opredeliće ne samo našu buduću sudbinu, već mogu da budu i ona raskršća na kojima odabir puta predstavlja ili fatalnu grešku ili spasonosno rešenje.

Verujem da bi Srbi trebalo da se strateški opredele za tzv. patriotske ili nacionalno odgovorne stavove, shvaćene na način uobičajen u poslednjih par decenija. Jer je to, uz sve rizike, ipak razumniji i bolji izbor u datim istorijskim okolnostima i model razmišljanja koji je više u skladu sa našim kolektivnim iskustvom, načelnim stremljenjima i tradicionalnim vrednostima.

Ovde prilažem stavove za koje smatram da su svakome razumljivi i da mogu da budu osnov jednog koncepta političkog  rezonovanja koji bi predstavljao i stav relativne većine naroda ali i trezven stav u vezi sa mnogim aktuelnim strateškim i taktičkim pitanjima. Ako bi veći deo njih bio prihvaćen i primenjen, verujem da bi Srbija već za nekoliko godina bila bolja u mnogim važnim oblastima, bila bi čvršća, svesnija, bliža svojim korenima i tradiciji ali i spremna da bude deo pozitivnih promena u svetu. Dobra i sebi i drugima.

Uvek se svašta može dodati i oduzeti, kritikovati ili korigovati, ali od nečega valja krenuti. Vuk Karadžić je odavno rekao jednom svom kolebljivom i skeptičnom sagovorniku: “Ne brini ti brajko da li će narod propasti ili neće, već uradi ono što si kadar. Ako svaki uradi ono što je kadar, neće narod nikada propasti”.

Ja sam u ovom trenutku za ovo i za ovoliko kadar i mirna mi je savest.  Mislim da vredi truda pokušaj da se koliko-toliko okupimo oko nekih zdravih nacionalnih ideja i koncepata i potrudimo se da im udahnemo snagu, ili da u suprotnom zanemarimo javne poslove, poslušamo Volterov savet i obrađujemo u osami svoj vrt. I tu ima dosta posla…

Predlozi stavova su sledeći:

-Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i teritorija od temeljnog identitetskog i kulturnoistorijskog značaja za srpski narod i nikakvi pregovori koji tu činjenicu nabilo koji način suštinski dovode u pitanje, ubuduće ne mogu da se vode, a eventualni učesnici u njima, sa srpske strane, mogu da budu suočeni i sa krivičnom odgovornošću. To znači da Srbija odbija da dalje razgovara o Ohridskom sporazumu, kao i o bilo kom drugom predlogu zasnovanom na istim ili sličnim principima.

Albanci imaju Albaniju kao svoju matičnu državu sa velikim izlazom na more, i to je sasvim dovoljno za potpunu i sveobuhvatnu afirmaciju svih njihovih istorijskih, kulturoloških, političkih, ekonomskih i drugih interesa,

U Republici Srbiji Albanci mogu da imaju status nacionalne manjine u skladu sa svim širokim pravima i ovlašćenjima koje predviđaju evropsko i svetsko zakonodavstvo u toj oblasti. Republika Srbija neće se protiviti međunarodnom nadzoru nad slobodom korišćenja tih prava albanske nacionalne manjine.

Ukoliko najmoćnije države Zapada i NATO nastave da ucenjuju Srbiju u vezi sa priznavanjem lažne države i nastave da joj prete sankcijama ili upotrebom bilo kakve sile, Srbija će KiM proglasiti teritorijim pod privremenom okupacijom i u vezi sa zaštitom svog naroda preduzimaće mere u konsultaciji sa svojim saveznicima, nastojeći da se do rešenja dolazi mirnim putem i pregovorima pod okriljem UN.

U slučaju krajnje nužde mogu biti preduzimane sve mere koje suverenoj državi stoje na raspolaganju.

-Očuvanje Republike Srpske i njenih ovlašćenja, kao i bezbednost srpskog naroda koji u njoj živi, stvari su od vitalnog interesa za Republiku Srbiju.

-Prava srpskog naroda i SPC u Crnoj Gori takođe predstavljaju stvari od suštinskog značaja za državu Srbiju.

-Zaštita prava srpskog naroda svuda u regionu, u skladu sa međunarodnim standardima i propisima, biće stalna i suštinska obaveza svih nadležnih organa Republike Srbije.

-Članstvo u EU neće se više smatrati primarnim strateškim interesom Srbije, ali će država nastaviti pažljivo da prati i procenjuje realne perspektive odnosa sa tom organizacijom, kao i obim saradnje koji valja ostvarivati a od interesa je za našu državu.

-Srbija je stara evropska država i njena suštinska evropska tradicija i evropski kulturnoistorijski karakter ne mogu biti dovođeni u pitanje i zavisiti od članstva u nekom privremenom političkom savezu jednog broja država. Srbija je integralni deo Evrope bez obzira na to da li član EU ili nije.

-Srbija će ubuduće o svojim strateškim savezništvima, integracijama, vrstama i obimima saradnje sa državama, savezima i organizacijama, odlučivati isključivo u skladu sa procenom sopstvenih interesa, pre svega u vezi sa zaštitom svog teritorijalnog integriteta, ekonomskim efektima svog razvoja, vojnom bezbednošću i drugim elementima koji se odnose na prosperitet naroda i države u svim oblastima. U proceni tih okolnosti EU neće imati bilo kakvu posebnu prednost u odnosu na BRIKS ili druge saveze ili organizacije koji će se možda pojaviti.

-Srbija će u oblasti ekonomije sprovoditi mere zasnovane na već postojećim konceptima svojih istaknutih stručnjaka koji su protiv pogubne neoliberalne politike dovođenja naše države u prezaduženost i neokolonijalni privredni status.

-Biće uloženi napori usmereni na intenzivni razvoj domaćih privrednih potencijala u svim oblastima i biće omogućen ravnopravan tretman  domaćih i stranih subjekata kada je reč o subvencijama.

-Biće sprečena prodaja preostalih strateških privrednih resursa i poljoprivrednog zemljišta strancima.

-Biće ozbiljno razmotreno da li je ovolikoj i ovakvoj savremenoj Srbiji neophodna autonomna pokrajina Vojvodina, kao relikt zloglasnog i  tragičnog Titovog federalizma, sa ovom sumom postojećih nadležnosti i ovlašćenja.

-Postaviće se pitanje neophodnosti broja od 250 poslanika u Narodnoj Skupštini i pristupiće se promeni izbornog sistema.

-Razmotriće se mogućnost da srpska dijaspora ima svoje predstavnike u Narodnoj Skupštini.

-Biće uveden obavezni vojni rok  u trajanju od šest meseci.

-Biće izvršena temeljna reforma prosvetno-obrazovnog sistema, koji će biti oslobođen od nametnutih EU obrazaca i prilagođen i tradicionalnim vrednostima i savremenim potrebama za efikasno i kvalitetno obrazovanje ljudi. Školi će biti vraćena dimenzija koja će, osim intelektualnom, biti posvećena i moralnom i patriotskom vaspitavanju i uzdizanju đaka i studenata.

-Budžet za kulturu biće povećan na dva posto od ukupnog državnog, što znači i više nego dupliran.

-Kulturna politika Srbije biće zasnovana na već postojećem konceptu Strategije kulturnog razvoja koji aktuelna vlast ne primenjuje jer ga strane ambasade i NVO sektor koji kontrolišu, smatraju previše nacionalnim.

Država Srbija će se na svaki način dodatno starati o zaštiti i očuvanju srpskog materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa svuda na Balkanu, samostalno i u saradnji sa susednim državama i narodima.

-Ćiriličko pismo biće obavezno u službenoj i u javnoj upotrebi, u skladu sa zakonom.

-Zdravlje naroda i zaštita životne sredine biće predmet posebne brige države, a to bi trebalo da uključi i zabranu rudarenja litijuma sve dok Nemačka i druge evropske zemlje sopstvenim iskustvom ne pruže garancije o bezbednosti takvih projekata.

– Narodna skupština proglasiće genocidom masakr nad stotinama hiljada Srba u tzv. NDH i na KiM u periodu 1941-1945 i doneće Zakon o zabrani negiranja genocida nad Srbima i propise koji sankcionišu svaku vrstu revizionizma s tim u vezi.

-Posebnim aktom Narodna skupština zauzeće stav da ratni zločin u Srebrenici 1995. nipošto ne može biti tretiran kao genocid.

-Biće uklonjena “Kuća cveća” a posmrtni ostaci diktatora i ratnog zločinca J.B. Tita biće predati porodici i sahranjeni na nekom od grobalja u Srbiji ili po želji porodice mogu biti izneti iz zemlje i trajno smešteni u nekoj državi u regionu ili bilo gde u svetu.

-Prava LGBT populacije biće rešavana u skladu sa dominantnim etičkim i moralnim standardima građana Srbije u ovom istorijskom trenutku, a ne po bilo kakvom eventualnom diktatu iz inostranstva.

-Država će ulagati maksimalne napore na suzbijanju bolesti zavisnosti, od narkomanije i alkoholizma pa do kockanja svake vrste,

-Za trgovinu narkoticima biće uvedene oštrije kazne od postojećih, baš kao i za nasilje nad maloletnim, slabim i nemoćnim licima i za nasilje u porodici.

-Biće upućen zahtev SPC da ponovo razmotri smisao poklanjanja srpske crkvene i kulturnoistorijske baštine raskolničkoj crkvenoj organizaciji u S. Makedoniji,

-Srbija će iskoristiti sve  potencijale da čuva svoju predačku slobodarsku i kulturnu tradiciju  ali i da otvorenog uma, slobodno i bez predrasuda korača u budućnost.

Srbi su slobodu i državu dobili u nasleđe od svojih predaka koji su za te ciljeve neiskazivo mnogo stradali, i danas su zato u obavezi da slobodu sačuvaju, državu unaprede i ojačaju i predaju ih na korišćenje narednim generacijama u boljem stanju.

Smatram da je u tome osnovni smisao zdravog istorijskog hoda jednog odgovornog i vitalnog naroda.

Vladan Vukosavljević