Позив студената да се сви окупимо на Видовдан и још једном покажемо председнику Ћациленда колико нас има и да смо одлучни у захтеву за расписивање ванредних избора, изазвао је моштво полемика и различитих замерки. Пре свега од оне групације људи која никако не може да се ослободи титоизма и сваки помен Бога, Косова и Метохије, косовске битке, Гаврила Принципа, српских застава, химне, икона, било каквих српских знамења, доводи их до лудила и не могу да се контролишу. Мирис тамјана им више смета од мириса марихуане. Да апсурд буде већи таквих неокомуниста и титоиста нема више од два или три одсто, али су довољно гласни, моћни и имају приступ медијима, да се стиче утисак како је то већинско расположење и да су они најпозванији да о свему пресуђују, као што су то некад чинили спроводећи без поговора одлуке комитета и Броза лично.

Шта им толико смета Видовдан?

Па то је дан кад према предању све живо прогледа, кад се види ко је вера, а ко невера, и не желе да се по ко зна који пут потврди колико је Видовдан изузетно важан дан у српској историји. Пре свега због косовског боја и свега што је настало после тога. Сви који су храбро тада положили животе бранећи Србију, православље и хришћанство од најезде Турака, сигурно нису веровали да ће их се ико сећати после 600 година и различитим манифестацијама обележавати и вредновати њихову жртву. Јер, Видовдан је јасан симбол српског отпора. То су добро упамтили и Мурат и Фердинанд. И Турци и Аустроугари. И сви они који су на различите начине претили Србима и угрожавали њихово постојање и достојанство. То додантно узнемирује новокомпоноване титоисте васпитане у сасвим другом духу да све што је српско аутоматски је примитивно и назадно. Презирући нацију којој рођењем припадају покушавају да дискредитују сваког ко се тиме поноси.

Не разумеју нити ће икада то моћи да схвате, да је Видовдан и принцип и образ и достојанство, а такве ствари се бране по цену живота.

Студенти су одлично разумели поруку и садржај који пружа позив на окупљање за Видовдан. Симболика окупљања и свенародног отпора на Видовдан има посебну тежину. Примера ради, капитулација која је потписана после сукоба са НАТО циљано је смештена у Куманово. Могла се потписати било где, али је смишљено изабрано Куманово, јер смо захваљујући кумновској операцији Косово и Метохију поново вратили у састав Србије. Овим чином светски моћници су нам послали јасну поруку да тамо немамо више шта да тражимо запечативши је баш у Куманову. Јако добро знају да се некад говорило “За Косово Куманово” и да смо тада окончали вишевековну турску окупацију, започету једном битком и окончану другом битком.

ФОТО: Инстаграм

Колико год се челници ДОС правдали у својим исказима да нису знали на који дан изручују Слободана Милошевића, свакоме ко уме успешно да сабере два и два је јасно да је Видовдан изабран намерно као симбол уздизања Слободана Милошевића док је говорио на тај дан пред миллион Срба окупљених на Газиместану, и његовог пада, кад га неколико полицијских службеника везаног хеликоптером спроводи у Хаг. Они који верују у случајности не разумеју симболику важних датума у историји народа који држе до себе.

Хитлер је, примера ради, како би додатно понизио Французе, после капитулације у Другом светском рату извојеване за само четрдесетак дана, наредио да се довезе онај исти вагон из Првог светског рата где је Немачка потписала своју капитулацију. Немци кад окупирају Србију прво шта раде одлазе да запале кућу Живојина Мишића и стрељају му сина. Тим чином хоће да додатно убију сваки симбол који може да пробуди отпор. Исто чине Немци док напредују кроз непрегледна руска пространства, они долазе у потпуно стратешки небитну Јасну пољану како би опљачкали и спалили кућу Толстоја. Зато што хоће да убију важан симбол, могући отпор и додатно понизе народ који окупирају. Аустроугарска је желела да спроведе ту исту врсту понижења после анексије Босне и Херцеговине, заказавши војне маневре на граници са Србијом на Видовдан. Једино нису рачунали да међ Србима има бар један Принцип који то неће дозволити.

Дакле, Видовдан је најбољи могући датум за национално и свако друго окупљање, јер недвосмислено шаље вековну поруку отпора српског народа против сваког зла, страног или домаћег.

Председник Ћациленда је јавно хвалио Мурата. Испред зграде где столује је поставио чадоре и окупио свој башибозлук. На нама је одговорност како и на који начин да се ослободимо зла које је окупирало Србију и од ње направило колонију без боје и укуса, која одише безакоњем, пљачком и општом отимачином. Србија је згажена и понижена као никад у својој историји. Ко то не види остаје нада да ће макар на Видовдан прогледати.

Време је да се усправимо. Да отерамо Ћације и све оне који их представљају брукајући нас на сваком кораку. Кад ћемо ако нећемо на Видовдан. Није више у питању подршка студентима која је евидентна, реч је о одбрани Србије, нашег имена и презимена, наше вере у будућност, нашег достојанства и постојанства, одговорности према себи и прецима…

Студенти су позвали и одредили датум. Видимо се на Видовдан!

Срђан Шкоро