Државу Србију ће Моравски коридор, без камата на до сада уговорене зајмове од 1,9 милијарди евра, који ће се отплаћивати до 2037, у најбољем случају коштати 2,2 милијарде евра или три пута више од цене по којој је требало да буде завршен, пре краја 2023. Тај рок за завршетак саобраћајнице најавио је, приликом свечаног отварања радова, 28. децембра 2019, председник Србије Александар Вучић.
Још пре пет и по година могло се наслутити да ће Бехтелу и Енки напредњачка власт за изградњу Моравског коридора исплатити много више од 745 милиона евра, плус 20 одсто за непредвиђене трошкове, као што је предвиђено комерцијалним уговором, који је у име Владе у децембру 2019. потписала тадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.
Из државне касе, за до сада најскупљи инфраструктурни пројекат у Србији, већ је исплаћено 221,6 милијарди динара или 1,9 милијарди евра, с тим што су у овогодишњем буџету предвиђене гаранције државе за још 300 милиона евра зајмова, а 3. децембра прошле године Скупштина је потврдила последњи од четири већ уговорена кредита за „први дигитални ауто-пут“ од 260 милиона.
Ревидираном Фискалном стратегијом за 2026, са пројекцијама за 2027. и 2028, министар финансија Синиша Мали за тај пројекат и догодине планира 7,3 милијарде динара или око 62 милиона евра, што ће коначни цех погурати на скоро две и по милијарде евра.
Овакав расплет могао се, додуше, наслутити чим су радови на ауто-путу од Појата до Прељине почели, што поткрепљује и мејл преписка, у којој су, крајем 2020 и почетком 2021, учествовали бројни државни званичници, међу којима и државна секретарка у ресорном министарству Александра Дамњановић, сада Софронијевић, која је у међувремену постала министарка.
Аутентичност те преписке је потврдио тадашњи декан Грађевинског факултета у Београду, професор Владан Кузмановић, у то време члан Републичке ревизионе комисије.
Када је схватио да се бори са ветрењачама и да су узалудна сва настојања да скрене пажњу на уочене недостатке које би, пре него што се наставе радови на деоници од Крушевца до Адрана, требало отклонити у секторима 4 и 6, код Велике Дренове и Врњачке Бање, Кузмановић је 9. маја 2021. послао мејл државним секретаркама Александри Дамњановић и Милани Ракић и члановима Републичке ревизионе комисије, са њеним председником Радојком Обрадовићем на челу.
„Сада имате комплетну информацију, па вас молим да се сетите овог мејла када будемо сведоци енормних трошкова изградње Моравског коридора услед лошег Идејног пројекта и силних непредвиђених радова, који су могли бити избегнути да сте послушали струку“, написао је Кузмановић у последњој реченици мејла, вероватно и не слутећи да ће пет година касније цена тог пројекта бити скоро утростручена.
У истој поруци пре тога све чланове Ревизионе комисије још једном је обавестио да је Саобраћајни институт ЦИП, као пројектант, у одговору на пропусте, које је у свом извештају, као овлашћени известилац навела доценткиња Грађевинског факултета Сања Фриц, „изнео грубе неистине и малициозне оптужбе на рачун известилаца и Факултета, у очигледној намери да скрене пажњу Ревизионе комисије са пропуста које је као пројектант учинио у току израде планског документа и Идејног пројекта ауто-пута Моравски коридор, за секторе 4 и 6“.
На посебној седници Ревизионе комисије, члановима комисије уместо оригиналног извештаја координатора свих известилаца, Сање Фриц, достављен је измењен и непотписан Збирни извештај, из кога су једноставно избачене две кључне примедбе и закључак да се пројекат „не прихвата“, што је значило да је Саобраћајни институт ЦИП као пројектант дужан да отклони уочене пропусте.
У мејлу Кузмановић упозорава да би „све друго био опасан преседан у раду Ревизионе комисије“ и прецизира да је решење на којем инсистира ЦИП за око 10 милиона евра скупље од онога што предлажу експерти за путеве, Сања Фриц, Владимир Гуцић и Горан Младеновић.
У Збирном извештају, Сања Фриц као известилац јасно је написала да је решење које за денивелисане раскрснице, такозване петље код Врњачке Бање и Велике Дренове предлаже ЦИП „технички коректно, али ретко примењиво у домаћој и страној пракси, нелогично и поврх свега нерационално и предимензионирано и кроз корекцију решења постоји оправдана могућност за значајно смањење инвестиције на сектору 6, заједно са предложеном уштедом на сектору 4, у укупном износу чак и до 10 милиона евра.
Фриц је такође навела да је пројектанту дата сугестија како да оптимизује решење, али да он ту сугестију није прихватио и није урадио варијантно решење на нивоу Идејног пројекта.
Било каквим изменама противиле су се и државне секретарке Дамњановић и Ракић и председник Ревизионе комисије Радојко Обрадовић, правдајући свој став, између осталог, недостатком времена и уговореним пеналима, које би држава морала да плаћа за сваки дан кашњења.
Посебан куриозитет је што на сајту ресорног министарства још пише да је посао са Бехтелом директно уговорен „на основу међудржавног споразума између Владе Србије и Владе САД“, иако такав међудржавни уговор никада није потписан.
Све у свему, пројектант је три месеца одбијао да коригује лоше пројектно решење денивелисаних раскрсница и трасе ауто-пута, што је много више времена него што је реално било потребно да се пројекат измени и поступи по примедбама известиоца.
Индикативно је, такође, да ником од овдашњих званичника није на крај памети пало да од Бехтела и Енке траже да они плате пенале, јер су договорени рок за завршетак радова пробили још пре 27 месеци и што ће свој део посла, по свему судећи, завршити са чак четири године закашњења.
Извор: Бета
