Дана 6. новембра 2026. године у Бору је, како је пренео портал Н1, ухапшено осам полицијских службеника Управе криминалистичке полиције у оквиру истраге смрти Далибора Драгијевића, брата једног од оптужених за убиство двогодишње Данке Илић у Бору 2024. године. Тужилаштво је истакло да је налоге за привођење ових полицајаца издавало и раније, али да Сектор унутрашње контроле МУП-а није поступао по њима.¹ Да, у Србији се дешава да из полицијске станице не изађете живи.

Такође, на дан локалних избора у Бору, како је АНЕМ известио, догодио се догађај који је ова организација окарактерисала као покушај убиства активисте Александра Кулића и новинара Лазара Динића, Зорице Поповић и Ивана Бјелића. Према информацијама које су ми доступне, починиоци до сада нису идентификовани нити процесуирани, иако су, како је наведено у извештају АНЕМ-а, постојали видео-снимци и фотографије учесника догађаја, као и возила која су користили.²

Током изборне кампање за локалне изборе и сам сам добијао претње батинама и смрћу, као и неколико спотова генерисаних вештачком интелигенцијом, у којима су мој лик и рад извргавани руглу, уз етикетирање, вређање и садржаје које сам доживео као покушај дехуманизације. Све наведено пријавио сам Полицијској управи у Бору. До тренутка писања овог текста нисам добио информацију о томе да ли је по пријавама поступано и да ли су лица која су упућивала претње идентификована.³

Претходно наведени догађаји представљају озбиљан разлог за преиспитивање рада и одговорности руководства Полицијске управе у Бору. Ипак, у овом тексту желим да отворим и питање одговорности за стање безбедности саобраћаја на територији града Бора, о којем говорим као мастер инжењер саобраћаја.

Подаци који су пред вама свакако су неумољиви и не остављају простор за бирократско улепшавање стварности. У периоду од 2020. до 2024. године на територији града Бора догодиле су се 623 саобраћајне незгоде. У тим незгодама живот је изгубило четрнаест наших суграђана, док је 475 задобило лакше или теже телесне повреде! Ако анализирамо категорије учесника, видимо да је пет пешака изгубило живот, док је њих 85 повређено. Осам лица настрадало је у путничким аутомобилима, а четворо у незгодама са теретним возилима. Посебно поражава чињеница да је међу погинулима једно дете, док је 48 малишана повређено. Трагичан је податак да је троје младих остало без живота, док је 141 повређено!⁴

Бор се тренутно налази на 98. месту међу 161 локалном самоуправом у Републици Србији по вредности јавног пондерисаног ризика за 2024. годину. Шта нам то говори? Говори нам да је у 2024. години дошло до повећања ризика у односу на претходну годину и да тренутни модел управљања безбедношћу саобраћаја у нашем граду једноставно не даје резултате.

Као инжењер и као грађанин, морам да поставим питање: како је могуће да град са највећим буџетом у својој историји и огромним рудним богатством допушта себи поразну статистику страдања у саобраћају?

Савремени концепт одговорности у систему безбедности саобраћаја не своди се само на правно-кривичну одговорност учесника саобраћајне незгоде. Он подразумева и системску, политичку, стручну и моралну одговорност. Уместо да се о безбедности саобраћаја говори искључиво кроз одговорност појединачних учесника незгода, неопходно је више говорити о одговорности институција и оних који креирају и спроводе политику безбедности саобраћаја.

У темељу савремене саобраћајне теорије и праксе налази се начело да безбедност саобраћаја зависи од деловања свих чинилаца система. Полиција и њени руководиоци представљају један од кључних чинилаца тог система. Због тога сматрам да резултати остварени на територији града Бора, посматрани у светлу наведених показатеља, оправдавају захтев да руководство Полицијске управе преузме одговорност, укључујући и подношење оставки.

Овде желим да се осврнем и на оно што сматрам проблемом селективне контроле саобраћаја у раду службеника Полицијске управе у Бору. Током кампање за локалне изборе на улицама града могли су се видети аутомобили без регистарских таблица, као и возила без важећих регистрационих налепница. Грађани су, према информацијама које су ми познате, такве појаве пријављивали, снимали и објављивали на друштвеним мрежама али ми није познато какав је био епилог тих пријава.

На сам дан избора у Бору се појавила група возача моторизованих двоточкаша и четвороточкаша, од којих, према мом непосредном опажању, добар део није имао регистарске таблице. Кретали су се градом, а понашање појединих учесника доживео сам као кршење саобраћајних прописа и застрашивање грађана. И сам сам два пута телефоном обавестио Полицијску управу о томе, а потом сам отишао и лично у Полицијску станицу да пријавим случај. До тренутка писања овог текста није ми познато да ли су и према коме предузете мере, односно да ли су нека од тих возила заустављена и искључена из саобраћаја или су против њихових возача поднете одговарајуће прекршајне пријаве.

Да ли то значи да за Полицијску управу у Бору постоје грађани првог и другог реда? Не тврдим да имам увид у све поступке полиције, нити могу да говорим о мотивима због којих је у конкретним ситуацијама поступано или није поступано. Међутим, догађаји којима сам присуствовао, као и изостанак информација о поступању по мојим пријавама, остављају озбиљан утисак да се према свим грађанима не примењују једнака мерила. Посебно забрињава чињеница да су се поједини догађаји одвијали у присуству грађана и полицијских службеника, а да мени није познато да је уследила одговарајућа реакција.

Ако се у јавности ствара утисак да чланство или блискост са одређеном политичком странком некоме омогућава да избегне последице због кршења прописа, онда је обавеза надлежних институција да тај утисак отклоне конкретним, законитим и једнаким поступањем према свима. Закон мора да важи једнако за сваког грађанина, без обзира на његову политичку припадност, функцију или друштвени положај.

Сличан проблем сам уочио и приликом дочека студената испред Дома културе, током кампање за парламентарне изборе. Те вечери су се на том месту окупиле присталице Српске напредне странке, међу којима је био и градоначелник Бора, као и присталице студентске листе. Током догађаја, група окупљена око градоначелника Бора је заузимала део коловоза у Улици Моше Пијаде у Бору. Због тога су возила морала да их заобилазе и успоравају, што је, по мом мишљењу, представљало очигледан ризик по безбедност окупљених грађана и осталих учесника у саобраћају.

Пришао сам начелнику Полицијске управе и указао му на ситуацију, сматрајући да је потребно да полицијски службеници реагују и спрече даље угрожавање безбедности. Моја је оцена да реакција полиције у тој ситуацији није била одговарајућа. Неколико минута након тога дошло је до инцидента у којем су, према ономе што сам непосредно видео, појединци из групе присталица Српске напредне странке кренули према скупу Студентске листе. Ситуација није прерасла у физички напад захваљујући брзој реакцији редара који су обезбеђивали скуп.

Не износим ове догађаје да бих било коме унапред приписивао кривичну или прекршајну одговорност. О томе могу да одлучују искључиво надлежни органи на основу утврђених чињеница. Износим их зато што сматрам да јавност има право да зна како се институције понашају у ситуацијама у којима је угрожена безбедност грађана и да поставим питање да ли се закон примењују једнако на све.

Зато сматрам да начелник Полицијске управе у Бору треба да преузме одговорност за резултате рада институције којом руководи и да поднесе оставку. Ово је само мој професионални став као мастер инжењера саобраћаја који је забринут за стање безбедности саобраћаја у свом граду.

Сматрам да ћемо се сви сложити да за неуспех у заштити људских живота у саобраћају неко мора да одговара.

Игор Велић, мастер инж. саобраћаја

Референце

¹ Ненад Нешић, „Хапшење осам припадника УКП у случају Драгијевић: Хоће ли се утврдити ко је штитио одговорне?“, портал Н1, 6. новембар 2026.

² АНЕМ АЛАРМ, „Три недеље без реакције полиције на покушај убиства новинара у Бору“, 17. април 2026.

³ АНЕМ АЛАРМ, „Новинару Игору Велићу из Бора упућено више претњи смрћу на друштвеним мрежама“, 20. јануар 2026; „Нови талас претњи и таргетирања новинара Игора Велића из Бора“, 25. јануар 2026.

⁴ Извештај о основним показатељима стања безбедности саобраћаја у периоду од 2020. до 2024. године, град Бор, Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије.

Игор Велић