Постоји безброј начина да човек поступи патриотски.

Ипак, код нас је дуго присутан један израбљивачки наратив у којем се патриотизам готово искључиво приказује кроз мученичке, страшне и херојске чинове — кроз појединце који у рату, под окупацијом или у неким другим стравичним околностима бране своју земљу и своје сународнике од великог зла. Такви призори су често крвави, болни и трагични. Међутим, такав патриотизам се са позиције моћи готово никада не приказује личним примером.

Неспорно је да хероје, патриоте и њихова дела треба памтити и истицати. Али управо ту чучи и манипулација: ако се патриотизам представља готово искључиво кроз крајњу жртву, онда се из његовог појма неприметно истискују сви други облици одговорног односа према сопственој земљи.

А њих има толико много. Међу њима је и један наизглед мали, обичан и мирнодопски чин – гласање на изборима. Фер и демократски избори постоје управо зато да би грађани, користећи своје бирачко право, исказали своју вољу и одлучили коме ће поверити заступање заједничких интереса и управљање заједничким пословима.

Зато је важно разумети и оно што се често заташкава:
Патриотизам није само бранити своју земљу кад опасност наступи. Патриотизам је и спречити да она буде доведена у стање у којем ће једног дана морати да се брани под много тежим околностима!

Ако је љубав према домовини и одговорност према њој стварна, онда она мора да постоји и у миру!

Ово практично значи да је потребно стати у заштиту својих и права својих суграђана да наша изборна воља буде слободно изражена, поштована и спроведена. Спречити крађу, злоупотребу или манипулацију вољом грађана, није само политички или правни посао. То је и патриотски чин свих нас.

Јер, ако можемо једним својим мирним и једноставним поступком да спречимо настанак много већег зла, онда је управо то један од најодговорнијих облика патриотизма. Не смемо, по ко зна који пут, дочекати да земља дође у стање у којем се патриотизам мора доказивати крвљу и трагичним жртвама.

То је превентивни патриотизам. Он не захтева хероизам. Не захтева оружје. Не захтева трагичне жртве. Захтева само елементарну будност, да сваки пунолетни грађанин учини свој мали допринос ономе што је неопходно да би његова земља остала слободна, уређена и достојна живота, изађи и гласај онако како ти то желиш и спречи сваку манипулацију. (Борба часних и поштених са назадним системом је и званично заказана за 25. октобар 2026. године. Ово је прва и јако важна битка за 250 народних посланика у Народној скупштини.) Патриотизам није само жртва. Патриотизам је превасходно одговорност. Као такав он спречава жртве.

Јер, домовина није само земља наших предака. Она је земља у којој живимо ми. И, најважније, земља коју ћемо оставити онима који долазе после нас.

Изнад свега, домовина је најпре самосвест наше целокупне заједнице, што је давно један наш краљ честито и слободарски изразио „Све што Српски мисли и осећа!“. Востаје Сербије! Востаје!

Адвокат Иван Татић