НА ПОЧЕТКУ БЕШЕ МАРКО

1501. године* угарска војска је прешла Дунав код Рама и продирући низ воду допрла до Видина, опсела га и заузела, потом заузела, спалила и порушила град Кладово и још неколико других градова у српском Подунављу. У походу против Турака су учествовали српски великаши Милош Белмужић, Марко и Дмитар Јакшић (1). Синови јагодинског војводе Јакше Брежичића, Стеван и Дмитар Јакшићи, прешли су у Угарску са 1200 ратника и тамо 1464.године од краља Матије добили нађлачко властелинство у Банату. Дмитар је јунак српских народних песама а прославио се у борби код Кошица 1474.г. дреди Срба предвођени браћом Јакшић и Милошем Белмужевићем истакли су се у борби против пољског краља Алберта 1491.г, код Кошица. Син овог Дмитра, такође Дмитар Јакшић /1484-1509/ и син Стеванов Марко предводили су угарске трупе у освајању града Кладова 1501.г.

године започет је низом пограничних сукоба, петнаестогодишњи рат хришћанске алијансе предвођене немачко- римским царем и мађарским краљем Рудолфом ИИ Хабзбуршким, против Отоманске империје. Већ марта 1594. године српски устаници у Банату и Кришани успели су протерати турске окупаторе, да би као реакцију на тај догађај Синан паша 27. априла спалио мошти Светог Саве на Врачару. За угушење устанка Срба ангажована је војска од 30.000 Османлија под вођством темишварског беглербега Синан паше (2). Антиосманској коалицији прикључили су се Ердељска кнежевина Жигмунда Баторија, Молдавија и Влашка. 1595. године нарочитог успеха имале су уједињене ердељско- влашке трупе Иштвана Бочкаија и влашког војводе Михаила. Конац XВИ века, везано за кладовски крај, обележило је војевање Дели Марка, српског ратника са подручја Ердеља. Млетачки посланик на аустријском двору известио је 28. маја 1596. године да су “хајдуци поново прешли Дунав више Никопоља, и да су том приликом напали на Кладово и заузели кладовски град, у коме су оставили нешто својих људи са неколико топова, не би ли тиме охрабрили Бугаре који су се били дигли против Турака и приступили хришћанима“ (3). Да се ради о упаду Дели Марка помиње се у депеши млетачког посланика у мисији код цара Рудолфа ИИ, од 21. маја 1596. године (4). О њему је записано и да је извршавао сложене дипломатске задатке на двору Жигмунда Баторија (5). Алекса Ивић у “Историји Срба у Војводини“, на основу румунских извора, казује “једном је Марко међутим љуто страдао, са својом четом потера кладовског бега, пређе Дунав и стаде робити по Бугарској. Кладовски бег прикупи велику војску и дочека Дели Марка на повратку, поубија му скоро све другаре, а Марка рањеног зароби у пошаље у Цариград“ (6). Он даље наводи да је, по Августу Нанију, Дели Марка, наводно Дубровчанина, плаћаног од војводе Михаила 300 талира месечно, заробио Махмут паша новембра 1600.г, али исти извор помиње и Дели Марка из Кањиже кога је Мехмед Сатерџи “пређашњих година убио“ (7). У историјским изворима он се наводи као члан дипломатских мисија ердељског кнеза Габора Бетлена /1580-1629/, последњи пут у Прагу 9.10 1619.г. (8).

* Марко Јакшић био је најмлађи син Стефана старијег и Милице, а брат Дмитра, Стефана ИИ, деспотице Јелене, Ане и Ирине Јакшић. Године 1502, Марко Јакшић је са Дмитром ИИ и Радичом Божићем учествовао у ратном походу Владислава ИИ против Османлијске империје и том приликом се заједно са претходно поменутим налазио на челу српских чета које су код Храма прешле Дунав, а потом опустошиле Видин, Кладово и делимично Никопољ. После постигнутог мировног уговора са Турцима из 1503. године, заједно са београдским и шабачким одредима, деспотом Иванишем Бериславићем и Стеваном Брадачом, Петром и Стефаном Јакшићем ИИ, одбрана јужне угарске границе је била поверена и Марку. (Срђан Граовац, Позивом на: Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, од најстаријих времена до оснивања Потиско – поморишке границе)

ЗАБЕЛЕШКЕ
(1) Ниц.Истхванфии, Регни Хунгарици Хисториа, Цолониае Агрипп.1685, стр.32; цитирано према Јован Н.Томић Кладово-Нови Град- Фетислам, забелешка 21, стр.15.
(2) Наведено према: ЛЈубивоје Церовић,Срби на тлу данашње Румуније, с.42.
(3) Доцументе привиторе ла Историа Романилор, вол ИИ, партеа 2, стр.198, наведено према: Јован Н.Томић, Нови Град- Кладово- Фетислам, с.22, напомена 30
(4) Исто, стр.197, наведено према Ј.Н.Томић, с.22, напомена 29.
(5) ЛЈубивоје Церовић, наведено дело, с.42.
(6) Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе 1703, Нови Сад 1929, књига Матице српске бр.50, напомена 2 уз текст на стр.210, позивом на Сзамоскозy Истван, Тортенети Марадванyаи 1565-1603, Киадта Сзилагyи Сандор, ИИ котет, Будапест 1876,с.46.
(7) Исто.
(8) Исто, с.240-245.

КЛАДОВСКИ МАРКОВИЋИ 1863.

АНДРИЈА МАРКОВИЋ, земљеделац стар 27 г,

ВАСА МАРКОВИЋ стар 25 г,

ЈОВАН МАРКОВИЋ, СИТНИЧАР И БАКАЛИН, стар 30 г,

СТЕВАН МАРКОВИЋ, дунђерин стар 35 г, домаћица Петрија 25 г, син Димитрије 5 г,

Попис  становништва и имовине среза Кључког из 1863, ИА Неготин 2005 прир.Божидар Благојевић

На кладоском споменику  члановима породице Марковић- Петру, Јовану и Марији, уклесани су подаци:“Петар Ј Марковић рођен 25.априла 1866 умро 20.12.1890“ син јединац Јована рођ. 1846 + 1895 и Марије. За Марију (једино њена фотографија остала је сачувана) пише да је “поживела 72 године“. На дну постамента  наведено је писаним ћириличним словима да је споменик подигнут “Трудом ујака Димитрија“.

У оквиру гробљанске парцеле ограђене кованим гвожђем и изузетно лепом капијом налазе се још два споменика- један са источне стране, вероватно на месту на коме се није првобитно налазио посвећен Томанији, кћери инжењеријског официра Петра в Недељковића, умрла22.марта 1885.г..Други, још старији споменик положен је на земљи на северној страни, са слао читљивим текстом.

У књизи “Неготинска Крајина и Кључ- насеља и порекло становништва“ Коста Јовановић представио је резултате теренских истраживања у Кладову спроведених 1920-23.г. нема помена породице Марковић.

“Просветни гласник“ бр.11 и 12- новембра и децембар 1922, с.238, публиковао је у оквиру дела “ЗАДУЖБИНСКО ОДЕЛЈЕНЈЕ“ Министарства просвете :
“Указом НЈ.В.Краља од 4.децембра ове године на предлог Министра Просвете, у договору са Државним Саветом и на основи чл.3.Закона о задужбинама, одобрено:

3. Да се оснује задужбина под именом “Фонд Марије удове Јована Марковића, из Кладова, за одевање сиротних ученика кладовске основне школе и потпомагање црква кладовске“

Летопис цркве кладовске садржи податак да су у периоду  након Првог светског рата вршене репарације на цркви, црквеној кафани “Касина“ и дућану покојне завеште Марије Марковићке“

Закон о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта објављен у „Службеном листу ФНРЈ“, бр. 52/58, 3/59, 24/59, 24/61 и 1/63. Види: Одлуку УСЈ У. бр. 489/65 – СЛ СФРЈ, 30/67-891. Види: чл. 4. Закона – СЛ СФРЈ, 32/68-695

Члан 7

За национализовану зграду, посебан део зграде и грађевинско земљиште ранијем сопственику даје се накнада према одредбама овог закона. Ранијем сопственику национализоване зграде који није правно лице, оставља се право својине на једном стану.

Члан 8

Зграде, делови зграда и грађевинска земљишта, који су национализовани овим законом, постају друштвена својина даном ступања на снагу овог закона. Решењем надлежног органа донетим у поступку одређеном овим законом и прописима донетим на основу њега, утврђује се који су објекти национализовани овим законом.

ИИ ПРЕДМЕТ НАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ

1.            Стамбене зграде и посебни делови стамбених зграда

Члан 12

Даном ступања на снагу овог закона национализују се: 1) најамне стамбене зграде, тј. зграде у грађанској својини са више од два стана или са више од три мала стана; 2) све стамбене зграде и станови као посебни делови зграда, који су у својини грађанских правних лица, друштвених организација и других удружења грађана; 3) пословне просторије у својини грађанских правних лица, друштвених организација и других удружења грађана, ако не служе њиховој дозвољеној делатности (члан 3); 4) вишак преко два стана у својини једног грађанина; 5) пословне просторије у стамбеној згради у својини грађана

Грађевинска земљишта

Члан 34

 Сматрају се грађевинским земљиштима и национализују се сва изграђена и неизграђена земљишта, која се налазе у ужим грађевинским рејонима градова и насеља градског карактера. Која се места сматрају градовима и насељима градског карактера, одређује републичко извршно веће. Ужи грађевински рејон одређује, на предлог општинског народног одбора, срески народни одбор посебном одлуком донетом на седницама оба већа. Одлуку о ужем грађевинском рејону потврђује републичко извршно веће. Ужи грађевински рејон може обухватити само оно подручје које је већ урбанистички изграђено и које ће према планираној стамбеној и комуналној изградњи бити изграђено у догледном времену. Одлуку о ужем грађевинском рејону срески народни одбор дужан је донети у року од месец дана од дана када републичко извршно веће одреди места која се сматрају градовима и насељима градског карактера.

Члан 37

Ако се на национализованој грађевинској парцели налази зграда која није национализована, сопственик те зграде има право бесплатног коришћења земљишта које покрива зграда и земљишта које служи за редовну употребу те зграде, све док на том земљишту постоји зграда.

Решењем НОО Кладово  Нац.бр.89/59 од 24.9.1959 утврђено је да су даном 26.децембра 1958, као даном ступања на снагу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, национализована и постала друштвена својина:

…47 / Поседовни лист 3, кп.бр.55, површина 1,98 ара, под зградом 1,48 ара, двориште 50 м2, сопственик Добро цркве

МАРКОВИЋИ 1959.

Према решењу о национализацији грађевинског земљишта у Кладову:

103-Марковић В.Петар, Драгутин и ЛЈубисава- власници зграде 1,20 ара на кп.бр. 109 и 110- (нису потомци Марије и Јована)

149-ДЕРМАРКОВИЋ ДИМИТРИЈЕВА ЈЕЛЕНА сопственик кп бр 158 виноград 18,41 ар- парцела на којој је раних шездесетих изграђена зграда шумске управе, до недавно “галерија слика Бранко Станковић“, суседна парцели на којој је изграђена “вила Ружа“ у Дунавској (Један Димитрије Марковић рођен 1858.г. евидентиран је у попису становништва из 1863.г. као син Стевана “дунђерина“ и Петрије).

317- Марковић Завишин Боривоје сопственик воћњака кп бр 318, Косанчићева улица (нису потомци Марије и Јована)

*додавање префикса “дер“ породичним именима  понекад је практиковано на подручјима под аустро-угарском управом, каква је била Кладову недалека прекодунавска Оршава до краја Првог светског рата… Ту су живеле Јелена и њена сестра Милица, према сећању њихове савременице Дијамантиде Андруцос /информатор унук Данко М. Јовановић/ оне су биле дворске даме Драге Машин и у Кладово се доселиле након Мајског преврата 1903. Супротно томе,  Петар М Ђенић рођен 1924. сматрао је да  у питању нису биле дворске даме већ рођаке владарске породице  Карађорђевић; такође је тврдио, по сведочењу његовог оца Михаила, да је краљ Александар Карађорђевић приликом боравка у Кладову ишао у посету својим рођакама- Јелени и Милици Дермарковић. Редак је  и случај забележен у суседном Неготину где је “Светозар Ј. Мајор-Марковић“-син трговца Јована, умрлог 1855, узео за презиме име и чин свога деде, некадашњег председника окружног суда, мајора Марка Петровића. Светозар Мајормарковић био је један од приложника  за подизање споменика Кочи Анђелковићу код Текије 1927.г.

Мимо круга градског грађевинског подручја у Кладову су  живели  Марковићи за које не располажемо индицијама да су у сродничким везама са Јованом и Маријом:

-Живојин Марковић, живео у Хајдук Вељковој улици, флаутиста, из брака са Дивном имао децу Емилију (мајка Божидара Филиповића), Микицу (отац Горана- лекар, Живадинке –машински техничар удата у Неготину и још једне ћерке која је живела у Немачкој), Јеленка-берберин (отац Душана и Немање и кћери настањене у Француској);

-Коста Марковић клонфер, живео у Букатарској улици, из брака са Јулком имао сина Живојина вкв радника, родитеља Наде удате Филиповић, мајке двојице синова и ЛЈиљане Новаковић која је из брака са Радованом имала двојицу синова;

-Никола Марковић, вкв мајстор родом из Текије, отац Драгане Дамњановић;

-Станоје Марковић, радник, син Николе Марковића опанчара, из брака са Маријом имао сина Станоја и кћер Јелену

-Петар Марковић Црногорац вкв возач на ХЕ Ђердап, отац двојице синова и једне кћери;

-Душан Марковић содаџија, родом из Неготина, из брака са Зинком имао кћер Верицу удату Јовановић и сина ЛЈубишу;

-Бранислав Марковић, преводилац (родитељ није из Кладова), настањен у Риму

-ГАВРИЛО МАРКОВИЋ РОЂЕН 1955, ФРЕСКОПИСАЦ…

Милан ЛЈубојевић, свештеник кладовски у периоду 1955-75 живео је са супругом Загорком, ћерком Миром и сином Србиславом у кући Јована и Марије Марковић, “Маршала Тита“ 15

На основу овлашћења из чл. 17. ст. 1. тач. 4. Закона о становању („Сл. гласник РС“, бр. 50/92 и 76/92) и чл. 13. ст. 2. Закона о изменама и допунама Закона о становању („Сл. гласник РС“, бр. 33/93) министар културе је донео Правилник о утврђивању станова који се изузимају од откупа у зградама задужбина које би могле обновити рад.

Овим Правилником утврђује се да су припадали задужбинама које би могле обновити рад ради остваривања циљева због којих су основане станови који се налазе у зградама.

Као циљ задужбине у конретном случају изостављено је “потпомагање цркве кладовске“ а наведено “помагање сиромашних ученика“

Рад фондације обновљен је 24.6.1996.г.- опис делатности “остале организације без учлањења“, сада са  седиштем у Зајечару, Тимочке буне 8, заступник управитељ г.Урош Памучар.

Решењем АПР БЗФ 1/2023  од 11.1.2023. Регистратор Регистра задужбина и фондација који води Агенција за привредне регистре, на основу члана  24. Закона о задужбинама и фондацијама („Службени гласник РС“ бр. 88/10, 99/2011-др. закон и 44/2018- др. закон),  и члана 15. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“,  број  99 /2011, 83/2014, 31/2019 и 105/21), одлучујући о регистрационој пријави: Фондација Марије, удове Јована Марковића, за регистрацију промене података у Регистар задужбина и фондација, коју је поднео: Име и презиме: Урош Памучар, одлучио је

Усваја се регистрациона пријава и региструје се у Регистар задужбина и фондација промена података о:

Фондација Марије, удове Јована Марковића

матични број: 28826010

• Седиште и адреса:

Брише се из Регистра:  Седиште: КРАЛЈА ПЕТРА 5, БЕОГРАД (СТАРИ ГРАД), СТАРИ ГРАД, Србија  Уписује се у Регистар: седиште: ТИМОЧКЕ БУНЕ 6, ЗАЈЕЧАР, Србија

• Датум доношења статута: Брише се из Регистра:  23.02.2012 Уписује се у Регистар: 22.12.2022

• Заступници:  Брише се из Регистра:  1.  Име и презиме: Стојадин Павловић

Уписује се у Регистар:  1.  Име и презиме: Урош Памучар

Промена председника управног одбора: Брише се:  Име и презиме: Иринеј Гавриловић  Уписује се:  Име и презиме: Иларион Голубовић

Промена чланова управног одбора:  Брише се:  Име и презиме: Теодосије Шибалић , Василије Вадић,  Јован Петковић, Драган Протић ,Милутин Тимотијевић, Јоаникије Мићовић , Иринеј Буловић, Зоран Крстић  Уписује се:  Име и презиме: Козма Радовић, Енох Стојаковић,  Илија Јовановић,  Зоран Голубовић, Томислав Станковић, Игор Ивковић , Дејан Пајић,  Драган Блинџов

2026.Г. У ВЛАСНИЧКИМ КНЈИГАМА РАНИЈИ ОБЈЕКАТ ЗАДУЖБИНЕ УПИСАН ЈЕ КАО З Г Р А Д А    Т Р Г О В И Н Е

Уместо некадашњих (1959.г.) под зградом 1,48 ара, двориште 50 м2, сада је парцела мања за 11 м2 а површина под зградама за 80 м2 (уместо 148-сада 68)- СВЕ ЈАВНА СВОЈИНА ОПШТИНЕ КЛАДОВО

Станоје Жикић, свештеник кладовски, од 1975.до 1979.г. са супругом и двоје деце живео је у кући Јована и Марије Марковић, “Маршала Тита“ 15(првобитно “Староградска“ потом, као и данас “Краља Александра“ …Маршала Малиновског? 1945-1948.)

У освит новог миленијума  Демократска опозиција Србије- њен огранак предвођен Демократском странком (плус “Демохришћани“, “Демократска алтернатива“, “Г17 Плус“…), у овом простору имао је своју централу.Тако је било до пораза на локалним изборима када је општинску власт преузела Демократска странка Србије у коалицији са Новом Србијом.

Убрзо, претежно заслугом новог председника општинске владе Дејана Швајнера, зграда прераста у изложбени простор под патронатом општинске Туристичке организације, да би се  не дуго по силаску са кладовске  политичке сцене ДСС,  утопила у профане воде давањем у закуп као пословни простор за трговинску делатност.

ТРГОВИНА НА МАЛО МЕДИЦИНСКИМ И ОРТОПЕДСКИМ ПОМАГАЛИМА

ОГРАНАК: Трговина на мало одећом у специјализованој продавници у Кладову

У АПР регистар и у решење о о упису огранка  унета је адреса зграде Скупштине општине Кладово, са пореском администрацијом и филијалом Министарства унутрашњих послова као седиште продавнице која иначе ради у  бившој згради Јована и Марије Марковић ради трговине на мало одећом.

Заступник ОГРАНКА: “БОРКО РАДИВОЈЕВИЋ“

БД 106354/2021  Дана, 27.12.2021. године  Београд

Регистратор Регистра привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, на основу члана 15. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 99/2011, 83/2014, 31/2019 и 105/2021), одлучујући о регистрационој пријави промене података код РАДИВОЈЕВИЋ ИМД Друштво са ограниченом одговорношћу Петровац на Млави, матични број: 21155594, коју је поднео/ла: Име и презиме: Борко Радивојевић доноси

РЕШЕНЈЕ

УСВАЈА СЕ регистрациона пријава, па се у Регистар привредних субјеката региструје промена података код:

РАДИВОЈЕВИЋ ИМД Друштво са ограниченом одговорношћу Петровац на Млав и то следећих промена:

Промена података о огранцима:

Уписује се:

•              Пословно име: РАДИВОЈЕВИЋ ИМД ДОО ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ ОГРАНАК QУЕЕН КЛАДОВО

Седиште: КРАЛЈА АЛЕКСАНДРА 35 , КЛАДОВО , Србија

Претежна делатност: 4771 – Трговина на мало одећом у специјализованим продавницама

Заступници Физичка лица Име и презиме: Борко Радивојевић

***

К У Ћ А  С А  П Р И П О В Е Т К О М

Ново доба  афирмисало је феномен новинара као тиражних српских писаца књижевних дела. На  страни “женског родослова“ су  Јелена Бачић Алимпић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Весна Дедић… са тематиком пријемчивијом нежнијем полу. “Мушки“ пак “родослов“ има своје звезде Марка Лопушину, Вању Булића, Славишу Павловића… са претежнио усмерним интересовањем на  мање познате детаље националне историје, теорије завера, проневера и распродатих  очекивања.

Погранично Кладово, попут Казабланке на Дунаву, деценијама је  спомињано у делима великих писаца- Андрића, Милорада Павића, Слободана Марковића, Клаудија Магриса… захваљујући свом геостратешком положају, мешавини култура и утицаја великих сила. Али, имало је оно и своје величине у редовима еминентних журналиста што су свој таленат окушали  у књижевним родовима- спољнополтички дописник “Политике“ Петар Поповић, на пример. Наравно било је ту и мноштво стихоклепачких којештарија од којих су неке нештедимице подржаване од стране недозрелих локалпатриотских културних политика. И то је одлика периферије.

***

Недавно је из штампе изашла збирка приповедака популарног писца Славише Павловића “Осветници и клеветници“, чија прва прича Исповести клеветника баштини Кладово као средиште збивања.

Део заплета радње смештене у 1952.г. и 1982.г. одвија се у кући у којој живи кладовски свештеник- зграда Јована и Марије Марковић.

Кладово данас. Иза плаве тенде-кућа Јована и Марије Марковић

Уз респект за пажљиво изабрани мото ове збирке приповедака /Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.- Свето јеванђеље по Матеју, 17, 20-/, остаје могућност да још нека од страница кладовских новинских  хроника заврши у корицама књижевних дела  надареног писца  Славише Павловића, препорученог    пажњом исказаном у  Руској федерацији тиме што је предговор московском издању његовог дела написао директор Спољне обавештајне службе и бивши председник Државне думе Русије.

За Кладово, без неопходности да то буде потврђено експертизом ФСБ као у једном недавном- “београдском случају“, судбина зграде Јована и Марије Марковић- данас седиште продавнице азијског  текстила, далеко је више од месечне кирије коју приљежно збрајају општински губернатори.

Ранко Јаковљевић