Крајем децембра 1996. године, у Неготину, народ је протестовао због изборне крађе, која се тада одиграла у Србији. Ипак, хладне децембарске ноћи, десило се нешто чудно. Владика Јустин је тек стигао на Трг Ђорђа Станојевића, како би поздравио окупљени народ. Међутим, тек што је поздравио окупљене грађане, десило се нешто необично – нестало је струје! Народ је почео да виче: „Лопови, лажови!“ После пет минута, владика је позвао присутне да оду у цркву Свете Тројице. На педесет метара од цркве, појавио се кордон полиције.
Владика Јустин се тада обратио полицији и они су се повукли и народ је стигао до цркве.
Тада се присутнима обратио владика Јустин:
„Не бојте се, браћо, ви сте у Божијем храму. И не бојте се што вас они мрзе, они су омрзнули одавно истину. Ја знам ко је извео мој народ на улицу, то је жеља за правдом, истином и људским достојанством што је уништавано деценијама уназад. Није мој народ изашао на улицу само због крађе гласова. Они морају да знају да су разлози много дубљи и значајнији. Време је за истину, али будите стрпљиви, чекајте да се покаже воља Божија, а онима на власти поручујем да се истина не може наметнути оружјем и силом.“ (теологија.нет/не-бојте-се-брацо)
РУКОПОЛОЖЕНЈЕ 1992.
Полагањем руку и молитавама браће Архијереја, Дух Свети данас сиђе на Вас и оснажи Вас да службу вршите Богу на славу, Светој Цркви на корист и народу своме, а на спасење и Ваше и наше и свега рода нашега. Служење у цркви, то је оно што човека уздиже и овога и онога света. Служење Богу и ближњима својим, а то значи и служење своме спасењу и спасењу свију људи добре воље који то желе и који се у томе труде. Служење! Примисте данас благодат епископског чина на дан празника Светих Козме и Дамјана, чудотвораца и безмерних врачева. Они су силом Божијом лечили људе од болести телесних, а свештенство је зато и установљено у Цркви Божијој да лечи људе од болести духовних. Здравље тела, јер смо ми људи тела, оно нам је драгоцено, али нам је здравље душе несравњиво драгоценије од свега на свету. А здравље душе, то значи ослобођење од свакога греха. Стизање до Светости и уздизање до Светости, а тиме уздизање до способности да уђемо у Царство Небеско. То да буде Ваша проповед свима који Вас буду слушали! Проповед не само речима и језиком, него проповед и делима и животом светим по вери православној! Предајући Вам данас овај жезал као симбол власти и служења у Цркви, ја Вам га предајем и са жељом и са надом да ћете га употребити на утврђење свега доброга међу свештенством и у народу и да ћете га употребити као оснажење да чините све по Закону Божијем и по прописима Светих канона. Нека Господ кад дође време прими Вашу жртву, Он, велики Архијереј са оним речима због којих вреди и живети и мрети: Добро слуго, добри и верни, у малом си био веран, над многима ћу те поставити. Уђи у радост Господара свога! Богу на славу, Светој Цркви на корист и народу нашем. Манастир Сопоћани, 1992.
-Патријарх Павле-
19.2.2002
19.7.2006.
Смењен Митрополит жички Јустин
Свети Архијерејски Синод са жаљењем констатује да је Митрополит жички Г. Јустин у протеклом периоду, са циљем да избегне црквену и канонску одговорност, са својим сарадницима упорно обмањивао јавност да је „политички прогоњен“ због актуелне друштвене и политичке ситуације у Србији, што одлучно демантујемо. У овом, као и у другим сличним случајевима утврђивања канонске одговорности архијерејâ Српске Православне Цркве, искључиво се ради о унутрашњим канонским и црквеним питањима за које су надлежни једино Свети Архијерејски Синод и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. (Извор: СПЦ)
ДОБРИЦА ЕРИЋ ТИМОЧКОМЕ ЈУСТИНУ
ИСПОВЕСТ НЕГОТИНСКО-СРПСКА*
Волео си ме Боже ниси крио
И ниси од мене зазирао
Ни одбацио ме ни укорио
Ни кад сам сам себе презирао
Нада мном си се наплакао
И по јазбинама повлачио
За мном си у ватру ускакао
И под камење завлачио
На оба ока си зажмирио
Кад си ме на делу затицао
Само ти ниси сеирио
Ни руке од мене одмицао
И ниси марио ни зажалио
Што си се светини замерио
Кад си се на мене самилио
И пред свима ме загрлио
Волео си ме више но ико
А више од мене о мени знао
И када није други нико
У мене си се поуздао
Ал једно ми остаде жао
И нећу никад прежалити
Знам шта си због мене издржао
Ал не умех ти се захвалити
*МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
Ранко Јаковљевић
